Šta su zaveti u Bibliji?



српски

Pitanje: Šta su zaveti u Bibliji?

Odgovor:
Biblija govori o sedam različitih zaveta, od kojih su četiri (Avramon, Palestinski, Mojsijev, Davidov) načinjeni sa Izraelskim narodom i po prirodi su bezuslovni. To znači da bez obzira na neposlušnost izraelskog naroda, Bog i dalje namerava da ispuni ove zavete sa Izraelom. Jedan od zaveta, Mojsijev, po prirodi je uslovan.To znači da će ovaj zavet doneti ili blagoslov ili prokletstvo u zavisnosti od poslušnosti Izraela. Tri zaveta (Adamov, Nojev, Novi) su načinjeni između Boga i čovečanstva generalno, i nisu ograničeni na Izraelski narod.

Adamov zavet se može podeliti na dva dela: Edemski Zavet (nevinost) i Adamov zavet (blagodat) (Postanje 3:16-19). Edemski zavet se nalazi u Postanju 1:26-30; 2:16-17. Edemski zavet je istakao čovekovu odgovornost prema tvorevini i Božije smernice po pitanju drveta poznanja dobra i zla. Adamski zavet je uključio prokletstva protiv čovečanstva zbog greha Adama i Eve, kao i Božije rešenje za taj greh (Postanje 3:15).

Nojev zavet je bio bezuslovni zavet između Boga i Noje (posebno) i čovečanstva (generalno). Posle Potopa, Bog je obećao čovečanstvu da nikad više neće da uništi sav život na zemlji putem potopa (pogledaj Postanje, deveto poglavlje). Bog je dao dugu kao znak da Bog može i hoće da kazni greh (2 Petrova 2:5).

Avramov zavet (Postanje 12:1-3; 6-7; 13:14-17; 15; 17:1-14; 22:15-18). U ovom zavetu Bog je mnogo toga obećao Avramu. On je lično obećao da će načiniti da Avramovo ime bude veliko (Postanje 12:2), da će Avram imati mnogobrojne naslednike (Postanje 13:16), i da će biti otac mnogih naroda (Postanje 17:4-5). Bog je takođe dao obećanja po pitanju Izraelskog naroda. U stvari, geografske granice Avramovog zaveta su mnogo puta postavljene u knjizi Postanja (12:7; 13:14-15; 15:18-21). Druga mera koja je data u Avramovom zakonu je da će porodice u svetu biti blagoslovene preko Avramove fizičke linije (Postanje 12:3; 22:18). To se odnosi na Mesiju, koji će poteći od Avramove loze.

Palestinski zavet (Ponovljeni zakon 30:1-10). Palestinski zavet proširuje pitanje zemlje koja je opisana u Avramovom zavetu. Prema uslovima ovog zaveta, ako narod bude neposlušan, Bog će učiniti da budu rasuti po zemlji (Ponovljeni zakon 30:3-4), ali će ih konačno obnoviti kao narod (peti stih). Kada narod bude obnovljen, onda će mu se pokoriti i biti mu savršeno poslušni (osmi stih), i Bog će učitiniti da napreduju (deveti stih).

Mojsijev zavet (Ponovljeni zakon 11, i drugi). Mojsijev zavet je bio uslovljeni zavet koji će doneti ili direktan Božiji blagoslov za poslušnost ili Božije direktno prokletstvo za neposlušnost na Izraelski narod. Deo Mojsijevog zaveta je bilo Deset zapovesti (Izlazak 20) i ostatak Zakona, koji sadrži preko 600 zapovesti – otprilike 300 pozitivnih i 300 negativnih. Istorijske knjige Starog zaveta (Isus Navin – Jestira) detaljno opisuju kako je Izrael uspevao kada je bio poslušan Zakonu i kako je Izrael propadao kada nije bio poslušan Zakonu. Ponovljeni zakon 11:26-28 daje detalje motiva blagoslova i prokletstva.

Davidov zavet (2. Samuilova 7:8-16). Davidov zavet proširuje „seme", koje se pominje u Avramovom zavetu. Značajna su obećanja data Davidu iz ovog odeljka. Bog obećava Davidu da će Davidova loza trajati zauvek i da njegovo carstvo nikada neće proći (16. stih). Očigledno, Davidov presto nije bio uvek bio na mestu sve vreme, međutim doći će vreme kada će neko od Davidove loze ponovo sedeti na prestolu i vladati kao car. Taj budući car je Isus (Luka 1:32-33).

Novi zavet (Jeremija 31:31-34). Novi zavet je zavet prvo napravljen sa izraelskim narodom, i konačno, sa celim čovečanstvom. U Novom zavetu, Bog obećava da će oprostiti greh i da će svi znati za Gospoda. Isus Hristos je došao da ispuni Mojsijev zakon (Mateja 5:17) i stvori novi zavet između Boga i Njegovog naroda. Sada kada smo pod novim zavetom, kako Jevreji, tako i nejevreji mogu da budu oslobođeni kazne Zakona. Data nam je mogućnost da primimo spasenje kao besplatan dar (Efežanima 2:8-9).

U okviru rasprave o biblijskim zavetima, postoji nekoliko pitanja po kojima se hrišćani ne slažu. Prvo, neki hrišćani misle da su svi zaveti po prirodi uslovni. Ako su zaveti uslovni, tada je Izrael jako pogrešio u njihovom ispunjenju. Drugi veruju da bezuslovni zaveti tek treba da se ispune u potpunosti, i bez obzira na neposlušnost Izraela, da će u nekoj budućnosti biti ispunjeni. Zatim, u kakvoj je vezi crkva Isusa Hrista sa zavetima? Neki veruju da crkva ispunjava zavete i da Bog nikada više neće imati veze sa Izraelom. Ovo se naziva teologijom zamene i nema mnogo biblijskih dokaza za nju. Drugi veruju da će crkva započeti ili delimično ispuniti ove zavete. Dok se mnoga od ovih obećanja vezana za Izrael odnose na budućnost, mnogi veruju da crkva ima udela u zavetima na neki način. Drugi veruju da su zaveti vezani samo za Izrael, i da crkva nema udela u ovim zavetima.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta su zaveti u Bibliji?