Šta znači imati zapečaćenu savest?

Šta znači imati zapečaćenu savest?


српски
Pitanje: Šta znači imati zapečaćenu savest?

Odgovor:
O zapečaćenoj savesti se govori u 1. Timoteju 4:2, gde Pavle govori o onima čije su savesti bile „žigosane" ili postale neosetljive na isti način kako se životinja rani prilikom žigosanja pa kasnije postane neosetljiva na bol. Da bi čovek imao žigosanu savest, trebalo bi da stalno greši bez kajanja. Konačno, greh otupi moralni osećaj za dobro i zlo, i grešnik koji se ne kaje postaje neosetljiv na upozorenja savesti koje je Bog postavio u nas da bi nas vodio (Rimljanima 2:15).

Prilikom spasenja, očišćeni smo od greha koji smo nasledili od Adama i svih ličnih grehova. Međutim, kako nastavimo dalje da hodamo kao hrišćani, i dalje smo skloni grehu. Kada zgrešimo, Bog nam daje metod da nas očisti i obnovi do tačke spasenja. „Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan — da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti." (1. Jovanova 1:9). Kada sebi dozvolimo da praktikujemo greh u mentalnom stavu, gasimo Svetog Duha. Data nam je zapovest da ne gasimo Svetog Duha koji prebiva u nama (1. Solunjanima 5:19). Kada nastavimo sa svojim mentalnim stavim greha koji ne ispovedamo, i počnemo da praktikujemo ove grehe našim telima (Jakovljeva 1:15), žalostimo Svetog Duha, što ne treba da činimo (Efescima 4:30). Još jednom, imamo izbor da ispovedimo greh i pokajemo se ili nastavimo u grehu i otpadništvu. Kada nastavimo u grehu, naše duše u moralnom smislu postanu bezosećajne. Konačno dođemo do tačke da imamo zapečaćenu savest i nismo u stanju da razaberemo dobro od lošeg. To je kao da je vrelo gvožđe spalilo našu savest i uništilo je. Što je još gore, možemo da dođemo do tačke da nam nije ni stalo do toga koliko smo grešni. Na ovo se misli u 1. Timoteju 4:2, kada se Pavle obraća lažnim učiteljima, dajući im naziv „licemerni lažljivci, koji su žigosani u svojoj savesti". Ovo lako možemo da vidimo sa čistim zlom. Serijski ubica, na primer, ima zapečaćenu savest, i ona više ne deluje niti ga vodi u tome šta je dobro a šta nije.

Hrišćani koji nastavjaju da greše uprkos božanskoj disciplini mogu da grehom isteraju sebe iz ovog života pravo u Božije prisustvo. Bog uzima vernika koji greši na nebo da bi ga sprečio da čini više štetu sebi i njegovim svedocima za Njegovo Sveto Ime. „Ako ko vidi svoga brata kako čini greh koji ne vodi u smrt, neka moli, i daće mu život, naime onima koji ne čine greh koji vodi u smrt. Ima greh koji vodi u smrt; za taj greh ne kažem da moli. Svaka nepravda je greh, a ima greh koji ne vodi u smrt" (1. Jovanova 5:16-17). Ovi gresi nas ne navode da izgubimo spasenje, ali definitivno utiču na naš odnos sa Bogom i drugima. Mudro bi bilo da nikad ne dozvolimo da nam savest toliko propadne da postane zapečaćena.

English


Vrati se na Srpsku stranu
Šta znači imati zapečaćenu savest?