Шта значи имати запечаћену савест?


srpski
Питање: Шта значи имати запечаћену савест?

Одговор:
О запечаћеној савести се говори у 1. Тимотеју 4:2, где Павле говори о онима чије су савести биле „жигосане" или постале неосетљиве на исти начин како се животиња рани приликом жигосања па касније постане неосетљива на бол. Да би човек имао жигосану савест, требало би да стално греши без кајања. Коначно, грех отупи морални осећај за добро и зло, и грешник који се не каје постаје неосетљив на упозорења савести које је Бог поставио у нас да би нас водио (Римљанима 2:15).

Приликом спасења, очишћени смо од греха који смо наследили од Адама и свих личних грехова. Међутим, како наставимо даље да ходамо као хришћани, и даље смо склони греху. Када згрешимо, Бог нам даје метод да нас очисти и обнови до тачке спасења. „Ако исповедамо своје грехе, он је веран и праведан — да нам опрости грехе и очисти нас од сваке неправедности." (1. Јованова 1:9). Када себи дозволимо да практикујемо грех у менталном ставу, гасимо Светог Духа. Дата нам је заповест да не гасимо Светог Духа који пребива у нама (1. Солуњанима 5:19). Када наставимо са својим менталним ставим греха који не исповедамо, и почнемо да практикујемо ове грехе нашим телима (Јаковљева 1:15), жалостимо Светог Духа, што не треба да чинимо (Ефесцима 4:30). Још једном, имамо избор да исповедимо грех и покајемо се или наставимо у греху и отпадништву. Када наставимо у греху, наше душе у моралном смислу постану безосећајне. Коначно дођемо до тачке да имамо запечаћену савест и нисмо у стању да разаберемо добро од лошег. То је као да је врело гвожђе спалило нашу савест и уништило је. Што је још горе, можемо да дођемо до тачке да нам није ни стало до тога колико смо грешни. На ово се мисли у 1. Тимотеју 4:2, када се Павле обраћа лажним учитељима, дајући им назив „лицемерни лажљивци, који су жигосани у својој савести". Ово лако можемо да видимо са чистим злом. Серијски убица, на пример, има запечаћену савест, и она више не делује нити га води у томе шта је добро а шта није.

Хришћани који наставјају да греше упркос божанској дисциплини могу да грехом истерају себе из овог живота право у Божије присуство. Бог узима верника који греши на небо да би га спречио да чини више штету себи и његовим сведоцима за Његово Свето Име. „Ако ко види свога брата како чини грех који не води у смрт, нека моли, и даће му живот, наиме онима који не чине грех који води у смрт. Има грех који води у смрт; за тај грех не кажем да моли. Свака неправда је грех, а има грех који не води у смрт" (1. Јованова 5:16-17). Ови греси нас не наводе да изгубимо спасење, али дефинитивно утичу на наш однос са Богом и другима. Мудро би било да никад не дозволимо да нам савест толико пропадне да постане запечаћена.

English


Врати се на Српску страну
Шта значи имати запечаћену савест?