Od čega se sastoji prava biblijska služba slavljenja?



српски

Pitanje: Od čega se sastoji prava biblijska služba slavljenja?

Odgovor:
Ljudi instinktivno slave. Pisac Psalama je to najbolje opisao ovim rečima: „Kao što košuta potoke traži, tako duša moja za tobom čezne, Bože" (Psalam 42:1). Još u vreme Cicerona u prvom veku naše ere, smatralo se da je religija, bez obzira na njenu formu, bila univerzalno svojstvo čoveka. Videći kako ljudi slave nešto ili nekog, moramo da se zapitamo šta je slavljenje, koga i kako treba da slavimo? Šta sačinjava biblijsku službu slavljenja i ono što je najvažnije, da li ćemo biti „istinski bogomoljci" (Jovan 4:23) ili lažni bogomoljci? Slavljenje uključuje duboko religiozno strahopoštovanje koje se izražava kroz čin posvećenosti i službe.

Hristos je zapovedio da su pravi bogomoljci oni koji slave u duhu i istini (Jovan 4:24). Apostol Pavle je objasnio da mi slavimo uz pomoć Božijeg Duha (Filipljanima 3:3), tj. da pravo slavljenje dolazi samo od onih koji su spašeni verom u Gospoda Isusa Hrista i u čijim srcima živi Sveti Duh. Slavljenje u duhu takođe zahteva ispravan stav srca, a ne držanje rituala i obreda. Slaviti u istini znači slaviti u skladu sa onim što je Bog otkrio o sebi u Bibliji. Da bi naše slavljenje bilo istinski biblijsko, ne sme da ide dalje od onog što je propisano u Bibliji (Knjiga Levita 10:1; 1. Korinćanima 4:6), treba da ostane u okvirima Hristovog učenja ( 2. Jovanova 9; vidi takođe Ponovljeni zakon 4:12; 12:32; Otkrivenje 22:18-19). Knjige koje je napisao čovek – Knjiga ispovesti, Pravilnika itd – nisu potrebne radi istinskog slavljenja Boga.

Primer prvovekovne crkve može da nam pomogne da odlučimo šta sadrži pravo biblijsko slavljenje.

Poštovala se Večera Gospodnja (Pričest) (Dela 20:7), nudile su se molitve (1. Korinćanima 14:15-16), pevale su pesme u slavu Bogu (Efescima 5:19), skupljali su prilog (1. Korinćanima 16:2), čitala se Biblija (Kološanima 4:16) i propovedala se Božija Reč (Dela 20:7).

Pričest predstavlja divno vreme za proslavljanje našeg Gospoda dok se prisećamo Isusove smrti dok se ne vrati (1. Korinćanima 11:25-26). Zajedno sa pričešću i molitva treba da bude prilagođena božanskom obrascu kako podučava Biblija. Naše molitve treba da upućujemo samo Bogu (Nemija 4:9; Matej 6:9), a ne mrtvim osobama kako se to praktikuje u rimokatoličanstvu. Nemamo ovlašćenje da koristimo brojanice ili budističke „molitvene krugove" koji navodno šalju pismene zahteve u udaljene oblasti svemira. Što je najvažnije, naše molitve treba da budu u harmoniji sa Božijom voljom.

Na osnovu primera rane crkve, pevanje je vitalan deo slavljenja. Apostol Pavle daje nam zapovest da „ govorite jedan drugom u psalmima, i himnama, i duhovnim pesmama, pevajte i pojte Gospodu u srcu svome. Zahvaljujte svagda za sve Bogu i Ocu u ime Gospoda našega Isusa Hrista" (Efescima 5:19-20). Pevanje jedni drugima odražava već uspostavljenu istinu o muzici kao obliku podučavanja (Kološanima 3:16), jer su i duh i um angažovani u procesu učenja (1. Korinćanima 14:15-16).

Drugi deo istinskog, biblijskog slavljenja je davanje našeg desetka prvog dana u nedelji, prema Pavlovim instrukcijama u korintskoj crkvi: „A za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatijskim crkvama, tako postupite i vi. Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bude skupljanja tek kad ja dođem" (1. Korinćanima 16:1-2). Naše redovno davanje radi podrške Božijeg dela je ozbiljna odgovornost i deo je istinskog biblijskog slavljenja. Na naše davanje treba da se gleda kao na blagoslov, a ne kao na teret i razlog za gunđanje (2. Korinćanima 9:7). Pored toga, davanje je jedini biblijski metod za finansiranje rada crkve Isusa Hrista. Nismo ovlašćeni da upravljamo firmama, održavamo partije lotoa ili koncerte za koje ćemo naplaćivati ulaznice itd. Hristova crkva nije zamišljena kao komercijalno preduzeće.

Na kraju, propovedanje i podučavanje su glavni deo istinskog slavljenja. Moramo da podučavamo isključivo Bibliju, jer Biblija je jedino sredstvo da se vernici opreme za život i pobožnost (2. Timoteju 3:16-17). Pobožni sveštenik ili učitelj podučavaće jedino iz Reči i oslanjaće se na Božijeg Duha da učini svoje delo u umovima i srcima svojih slušalaca. Kao što je Pavle podsetio Timoteja: „Propovedaj reč, prioni u vreme i nevreme, pokaraj, zapreti, opomeni sa svakom strpljivošću i poukom" (2. Timoteju 4:2). Crkveno okupljanje koje ne uključuje Božiju Reč kao glavnu komponentu nije istinsko, biblijsko slavljenje.

Bez pogovora, Bog je, u svojoj božanskoj mudrosti, obezbedio savršen model, za istinsko, biblijsko slavljenje tako da možemo to da činimo na Njemu ugodan način. Kako slavimo, hajde da to radimo sa velikom strašću. Ne smemo svetu da prenesemo utisak da je slavljenje našeg Boga dosadan, beživotni ritual. Otkupljeni smo od naših greha. Hajde onda da slavimo našeg Stvoritelja kao Njegova deca koja su zahvalna za Njegove obilate blagoslove. „Zato, primajući nepokolebljivo carstvo, budimo zahvalni i zahvalnošću služimo ugodno Bogu s poštovanjem i strahom." (Jevrejima 12:28-29).



Vrati se na Srpsku stranu



Od čega se sastoji prava biblijska služba slavljenja?