Од чега се састоји права библијска служба слављења?



srpski

Питање: Од чега се састоји права библијска служба слављења?

Одговор:
Људи инстинктивно славе. Писац Псалама је то најбоље описао овим речима: „Као што кошута потоке тражи, тако душа моја за тобом чезне, Боже" (Псалам 42:1). Још у време Цицерона у првом веку наше ере, сматрало се да је религија, без обзира на њену форму, била универзално својство човека. Видећи како људи славе нешто или неког, морамо да се запитамо шта је слављење, кога и како треба да славимо? Шта сачињава библијску службу слављења и оно што је најважније, да ли ћемо бити „истински богомољци" (Јован 4:23) или лажни богомољци? Слављење укључује дубоко религиозно страхопоштовање које се изражава кроз чин посвећености и службе.

Христос је заповедио да су прави богомољци они који славе у духу и истини (Јован 4:24). Апостол Павле је објаснио да ми славимо уз помоћ Божијег Духа (Филипљанима 3:3), тј. да право слављење долази само од оних који су спашени вером у Господа Исуса Христа и у чијим срцима живи Свети Дух. Слављење у духу такође захтева исправан став срца, а не држање ритуала и обреда. Славити у истини значи славити у складу са оним што је Бог открио о себи у Библији. Да би наше слављење било истински библијско, не сме да иде даље од оног што је прописано у Библији (Књига Левита 10:1; 1. Коринћанима 4:6), треба да остане у оквирима Христовог учења ( 2. Јованова 9; види такође Поновљени закон 4:12; 12:32; Откривење 22:18-19). Књиге које је написао човек – Књига исповести, Правилника итд – нису потребне ради истинског слављења Бога.

Пример првовековне цркве може да нам помогне да одлучимо шта садржи право библијско слављење.

Поштовала се Вечера Господња (Причест) (Дела 20:7), нудиле су се молитве (1. Коринћанима 14:15-16), певале су песме у славу Богу (Ефесцима 5:19), скупљали су прилог (1. Коринћанима 16:2), читала се Библија (Колошанима 4:16) и проповедала се Божија Реч (Дела 20:7).

Причест представља дивно време за прослављање нашег Господа док се присећамо Исусове смрти док се не врати (1. Коринћанима 11:25-26). Заједно са причешћу и молитва треба да буде прилагођена божанском обрасцу како подучава Библија. Наше молитве треба да упућујемо само Богу (Немија 4:9; Матеј 6:9), а не мртвим особама како се то практикује у римокатоличанству. Немамо овлашћење да користимо бројанице или будистичке „молитвене кругове" који наводно шаљу писмене захтеве у удаљене области свемира. Што је најважније, наше молитве треба да буду у хармонији са Божијом вољом.

На основу примера ране цркве, певање је виталан део слављења. Апостол Павле даје нам заповест да „ говорите један другом у псалмима, и химнама, и духовним песмама, певајте и појте Господу у срцу своме. Захваљујте свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашега Исуса Христа" (Ефесцима 5:19-20). Певање једни другима одражава већ успостављену истину о музици као облику подучавања (Колошанима 3:16), јер су и дух и ум ангажовани у процесу учења (1. Коринћанима 14:15-16).

Други део истинског, библијског слављења је давање нашег десетка првог дана у недељи, према Павловим инструкцијама у коринтској цркви: „А за скупљање прилога за свете, као што сам наредио галатијским црквама, тако поступите и ви. Сваки први дан недеље свако од вас нека ставља код себе и скупља колико може, да не буде скупљања тек кад ја дођем" (1. Коринћанима 16:1-2). Наше редовно давање ради подршке Божијег дела је озбиљна одговорност и део је истинског библијског слављења. На наше давање треба да се гледа као на благослов, а не као на терет и разлог за гунђање (2. Коринћанима 9:7). Поред тога, давање је једини библијски метод за финансирање рада цркве Исуса Христа. Нисмо овлашћени да управљамо фирмама, одржавамо партије лотоа или концерте за које ћемо наплаћивати улазнице итд. Христова црква није замишљена као комерцијално предузеће.

На крају, проповедање и подучавање су главни део истинског слављења. Морамо да подучавамо искључиво Библију, јер Библија је једино средство да се верници опреме за живот и побожност (2. Тимотеју 3:16-17). Побожни свештеник или учитељ подучаваће једино из Речи и ослањаће се на Божијег Духа да учини своје дело у умовима и срцима својих слушалаца. Као што је Павле подсетио Тимотеја: „Проповедај реч, приони у време и невреме, покарај, запрети, опомени са сваком стрпљивошћу и поуком" (2. Тимотеју 4:2). Црквено окупљање које не укључује Божију Реч као главну компоненту није истинско, библијско слављење.

Без поговора, Бог је, у својој божанској мудрости, обезбедио савршен модел, за истинско, библијско слављење тако да можемо то да чинимо на Њему угодан начин. Како славимо, хајде да то радимо са великом страшћу. Не смемо свету да пренесемо утисак да је слављење нашег Бога досадан, беживотни ритуал. Откупљени смо од наших греха. Хајде онда да славимо нашег Створитеља као Његова деца која су захвална за Његове обилате благослове. „Зато, примајући непоколебљиво царство, будимо захвални и захвалношћу служимо угодно Богу с поштовањем и страхом." (Јеврејима 12:28-29).



Врати се на Српску страну



Од чега се састоји права библијска служба слављења?