Da li Biblija podučava situacionu etiku?



српски

Pitanje: Da li Biblija podučava situacionu etiku?

Odgovor:
Situaciona etika je viđenje moralne etike koja drži da je moralnost delovanje određeno kontekstom. Situaciona etika tvrdi da ako postoji dobro i zlo, da su određeni samo željenim ishodom za tu situaciju. Situaciona se razlikuje od moralnog relatvizma po tome što moralni relativizam tvrdi da ne postoji dobro i zlo. Situaciona etika postavlja etički kod po kome potrebe određene situacije određuju šta je dobro a šta nije.

Biblija je, od početka do kraja istinita, dosledna, i primenjiva. Da li Biblija poučava, upozorava ili čak naginje ka zastupanju situacione etike? Kratak odgovor je: „Ne". Razmotrićemo tri principa: 1) Bog je tvorac i održitelj svega. 2) Cela Božija Reč je istina. Čak i oni delovi koji nam se ne sviđaju ili ih ne razumemo. 3) Ono što je ispravno i neispravno su određeni time ko Bog jeste.

1. Bog je tvorac i održitelj. Situaciona etika tvrdi da je moralnost određena okolinom ili okolnostima. Božija Reč kaže da je moralnost određena Božijom suverenošću, pošto je tvorac i održitelj. I to nije stvar semantike već je činjenica. Čak i kada bi Bog dao zapovest jednoj grupi ljudi a to zabranio drugoj, odluka da li je to dobro ili nije, etički ili nije, nije bazirana na situaciji, već na Božijoj zapovesti. Bog ima autoritet da vodi šta je ispravno a šta nije. Rimljanima 3:4 kaže: „Pre će biti da se Bog pokaže istinit, a svaki čovek laža".

2. Cela Božija Reč je istina. Sugerisati da Biblija zastupa situacionu etiku bi impliciralo da u njoj postoje greške. To nije moguće. To je nemoguće zbog broja 1, Bog je tvorac i održitelj.

3. Ispravno i neispravno su definisani time ko Bog jeste. Ljubav je Božija priroda. On definiše šta je ljubav ne onim što čini, nego jednstavno onim ko On jeste. Biblija kaže: „Bog je ljubav" (1. Jovanova 4:16). Ljubav je nesebična i ima obzira prema drugima, nikada ne traži svoju slavu ili zadovoljstvo (1 Korinćanima 13). Zbog toga ko je Bog, Biblija koju je Bog dao i koja je cela istinita, ne može da sadrži etički sistem koji bi sam po sebi prkosio Božijoj prirodi. Situaciona etika smišlja šta je ispravno a šta nije da bi zadovoljila većinu ili jednu osobu iz sebičnosti. Ljubav je suprostnost tome. Ljubav teži da ohrabri i izgradi druge ljude.

Dva osnovna problema u vezi sa situacionom etikom su realost apsolutne istine i koncept prave ljubavi. Biblija podučava apsolutnu istinu, koja tvrdi da je Sveti Bog predodredio šta je ispravno a šta neispravno. I ljubav – Božija definicija prave, iskrene, istinite ljubavi – ne ostavlja prostor za sebične i nečiste motive. Čak i ako neko kaže da situacija zahteva nesebičnost, to je i dalje ljudska odluka a ne Božija. Razlozi zbog kojih čovek određuje šta je najbolje, bez prave ljubavi su u korenu sebični.

Šta se dešava kada stvari izgledaju kao da su ispravne ali Bog kaže da nisu? Moramo da se pouzadmo u Božiju suverenost i da „znamo da Bog sve pomaže na dobro onima koji ga ljube, koji su po njegovoj odluci pozvani" (Rimljanima 8:28). Ako pripadamo Hristu, Bog nam je dao Svoga Duha (Jovan 16), i preko Njega možemo da razumemo šta je ispravno a šta nije. Kroz Njega smo ubeđeni, ohrabreni, i vođeni ka pravednosti. Velika želja da znamo istinu, zajedno sa traganjem za Bogom, biće nagrađena Božijim odgovorom: „ Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se oni nasititi" (Mateja 5:6).



Vrati se na Srpsku stranu



Da li Biblija podučava situacionu etiku?