Да ли Библија подучава ситуациону етику?



srpski

Питање: Да ли Библија подучава ситуациону етику?

Одговор:
Ситуациона етика је виђење моралне етике која држи да је моралност деловање одређено контекстом. Ситуациона етика тврди да ако постоји добро и зло, да су одређени само жељеним ишодом за ту ситуацију. Ситуациона се разликује од моралног релатвизма по томе што морални релативизам тврди да не постоји добро и зло. Ситуациона етика поставља етички код по коме потребе одређене ситуације одређују шта је добро а шта није.

Библија је, од почетка до краја истинита, доследна, и примењива. Да ли Библија поучава, упозорава или чак нагиње ка заступању ситуационе етике? Кратак одговор је: „Не". Размотрићемо три принципа: 1) Бог је творац и одржитељ свега. 2) Цела Божија Реч је истина. Чак и они делови који нам се не свиђају или их не разумемо. 3) Оно што је исправно и неисправно су одређени тиме ко Бог јесте.

1. Бог је творац и одржитељ. Ситуациона етика тврди да је моралност одређена околином или околностима. Божија Реч каже да је моралност одређена Божијом сувереношћу, пошто је творац и одржитељ. И то није ствар семантике већ је чињеница. Чак и када би Бог дао заповест једној групи људи а то забранио другој, одлука да ли је то добро или није, етички или није, није базирана на ситуацији, већ на Божијој заповести. Бог има ауторитет да води шта је исправно а шта није. Римљанима 3:4 каже: „Пре ће бити да се Бог покаже истинит, а сваки човек лажа".

2. Цела Божија Реч је истина. Сугерисати да Библија заступа ситуациону етику би имплицирало да у њој постоје грешке. То није могуће. То је немогуће због броја 1, Бог је творац и одржитељ.

3. Исправно и неисправно су дефинисани тиме ко Бог јесте. Љубав је Божија природа. Он дефинише шта је љубав не оним што чини, него једнставно оним ко Он јесте. Библија каже: „Бог је љубав" (1. Јованова 4:16). Љубав је несебична и има обзира према другима, никада не тражи своју славу или задовољство (1 Коринћанима 13). Због тога ко је Бог, Библија коју је Бог дао и која је цела истинита, не може да садржи етички систем који би сам по себи пркосио Божијој природи. Ситуациона етика смишља шта је исправно а шта није да би задовољила већину или једну особу из себичности. Љубав је супростност томе. Љубав тежи да охрабри и изгради друге људе.

Два основна проблема у вези са ситуационом етиком су реалост апсолутне истине и концепт праве љубави. Библија подучава апсолутну истину, која тврди да је Свети Бог предодредио шта је исправно а шта неисправно. И љубав – Божија дефиниција праве, искрене, истините љубави – не оставља простор за себичне и нечисте мотиве. Чак и ако неко каже да ситуација захтева несебичност, то је и даље људска одлука а не Божија. Разлози због којих човек одређује шта је најбоље, без праве љубави су у корену себични.

Шта се дешава када ствари изгледају као да су исправне али Бог каже да нису? Морамо да се поузадмо у Божију сувереност и да „знамо да Бог све помаже на добро онима који га љубе, који су по његовој одлуци позвани" (Римљанима 8:28). Ако припадамо Христу, Бог нам је дао Свога Духа (Јован 16), и преко Њега можемо да разумемо шта је исправно а шта није. Кроз Њега смо убеђени, охрабрени, и вођени ка праведности. Велика жеља да знамо истину, заједно са трагањем за Богом, биће награђена Божијим одговором: „ Блажени су гладни и жедни праведности, јер ће се они наситити" (Матеја 5:6).



Врати се на Српску страну



Да ли Библија подучава ситуациону етику?