Koji su neki od savremenih oblika idolopoklonstva?


српски
Pitanje: Koji su neki od savremenih oblika idolopoklonstva?

Odgovor:
Svi različiti oblici savremenog idolopoklonstva imaju u korenu jednu stvar: ego. Mnogi ljudi se ne klanjaju više idolima i statuama. Umesto toga klanjamo se na oltaru boga svog ega. Ovaj oblik modernog idolopoklonstva ima razne oblike.

Prvo, klanjamo se na oltaru materijalizma, koji hrani našu potrebu da gradimo svoj ego sticanjem više „stvari". Kuće su nam pune svih vrsta imovine. Gradimo sve veće i veće kuće sa više prostora za ormane i skladištenje da bismo smestili sve što kupimo, a za većinu tih stvari nismo još ni platili. Većina naših stvari ima „planiranu zastarelost" u sebi ugrađenu, čime postaju vrlo brzo beskorisne, i onda ih odložimo u garažu ili neko drugo mesto za skladištenje. Tada trčimo da kupimo najnoviju stvar, odeću ili uređaj, i ceo proces počinje iznova. Ova neutoljiva želja za tim da imamo sve više i sve bolje, i novije stvari su pohlepa. Deseta zapovest nam kaže da ne budemo žtrve pohlepe: „Ne požudi kuće bližnjega svoga, ne požudi žene bližnjega svoga, ni sluge njegove, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, ni bilo čega što je bližnjega tvoga" (Izlazak 20:17). Bog zna da nikada nećemo biti srećni ako se prepustimo svojim materijalističkim željama. Materijalizam je sotonska zamka da nas navede da naš fokus bude na nama a ne na Bogu.

Drugo, klanjamo se na oltaru našeg ponosa i ega. Ovo obično ima oblik opsesije karijerom i poslovima. Miloni ljudi – a sve više i žena – provodi 60-80 sati nedeljno radeći. Čak i tokom vikenda i letovanja, naši latopovi zuje i umovi su okupirani mislima kako da nam posao bude još uspešniji, kako da budemo promovisani, kako da dobijemo povišicu, kako da sklopimo naredni posao. U međuvremenu, deca nam skapavaju od potrebe za našom pažnjom i ljubavlju. Zavaravamo sebe ako mislimo da to činimo za njih, da bismo im pružili bolji život. To je ludost. Svi naši napori i uspesi nam neće biti ni od kakve koristi kad umremo, kao ni divljenje drugih ljudi, jer te stvari nemaju večnu vrednost. Kao što je kralj Solomon rekao: „Jer neko radi mudro, razumno i sa uspehom, pa sve ostavlja onome koji se ništa oko toga nije trudio. I to je taština i zlo veliko. Jer koju korist čovek ima od svega rada svoga i zabrinutosti srca svoga oko truda svoga pod suncem? Jer su svi dani njegovi samo muka a udeo njegov a udeo njegov samo je briga. Ni noću se ne odmara srce njegovo. I to je opet taština" (Propovednik 2:21-23).

Treće, pravimo idlola od ljudskog roda, a samom tim i sebe, kroz naturalizam i moć nauke. To nam daje iluziju da smo gospodari svog sveta i gradimo svoje samopouzdanje do bogolikih proporcija. Odbacujemo Božiju Reč i Njegov opis kako je stvorio nebo i zemlju, i prihvatamo gluposti kao što je evolucija i naturalizam. Prihvatamo boginju zaštite čovekove sredine i zavaravmo sebe misleći da možemo beskrajno dugo da očuvamo zemlju a Bog je rekao da zemlja ima ograničeni vek trajanja i postojaće do kraja veka. Tada će Bog uništiti sve što je stvorio i stvoriće novo nebo i novu zemlju. „ A dan Gospodnji doći će kao lupež; toga dana nebesa će uz snažnu huku proći, a zažarene stihije će se raspasti, i zemlja će izgoreti sa svim delima koja su na njoj. Kad se sve to tako raspada, kakvi morate biti u svetom vladanju i pobožnosti vi koji očekujete i požurujete dolazak Božijeg dana, kada će se vatrom zapaljena nebesa raspasti i zažarene stihije rastopiti. A mi na osnovu njegovog obećanja očekujemo nova nebesa i novu zemlju, u kojima pravednost obitava" (2. Petrova 3:10-13). Kao što jasno govori ovaj odeljak, naš fokus ne bi trebalo da bude na klanjanju životonoj sredini već na tome da živimo svetim životom čekajući sa žarom da se vrati naš Gospod i Spasitelj. On jedini je dostojan da mu se klanjamo.

Konačno, i možda najgore od svega, klanjamo se na oltaru veličanja sebe, ili na ispunjenju ega isključujući sve druge i njihove potrebe i želje. Ovo se manifestuje uživanjem u alkoholu, narkoticima i hrani. Oni koji žive u bogatim zemljama imaju neograničeni pristup alkoholu, narkoticima (lekovi na recept su oduvek korišćeni kao droga, čak i među decom), i hrani. Sve to vodi ka gojaznosti, dijabetesu, i drugim problemima. Samokontrola koja nam je očajnički potrebna odbačena je našom neutaživom željom da sve više i više jedemo, pijemo i komzumiramo lekove. Odbijamo svaki napor da ograničimo svoj apetit, i odlučni smo u tome da od sebe napravimo boga. Ovaj stav je imao svoj koren u Edemskom vrtu, kada je Sotona iskušao Evu da jede sa drveta rečima „bićete kao bogovi" (Postanje 3:5). Ovo je oduvek bila čovekova želja, da bude bog. Klanjanje sebi je koren svakog savremenog idolopoklonstva.

Svako idolopoklonstvo u svom korenu ima tri požude koje se nalaze u 1. Jovanovoj 2:16: „Jer sve što je na svetu, grešna čulna požuda, požuda očiju i razmetanje zemaljskim blagom, nije od Oca, nego od ovoga sveta." Ako želimo da izbegnemo savremeno idolopoklonstvo, moramo da priznamo da buja i da ga odbacimo u svim njegovim oblicima. Ono nije od Boga, već od Sotone. Laž da će ljubav prema sebi doneti ispunjenje je ista ona koju je Sotona govorio otkad je prvi put lagao Adama i Evu. Nažalost, mi i dalje padamo na nju. Što je još tužnije, mnoge crkve propagiraju to isto u propovedima o zdravlju, bogatstvu i jevanđelju prosperiteta izgrađenom na idolu samopouzdanja. Međutim, nikada nećemo naći sreću fokusiranjem na sebe. Naša srca i umovi moraju da se fokusiraju na Boga i druge ljude. Zato je Isus, kada su ga pitali koja je najveća zapovest, odgovorio: „Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom mišlju svojom" (Mateja 22:37). Kada volimo Gospoda i druge sa svim što je u nama, neće biti prostora u našim srcima za idolopoklonstvo.

English


Vrati se na Srpsku stranu
Koji su neki od savremenih oblika idolopoklonstva?