Питање
Који су неки од савремених облика идолопоклонства?
Одговор
Сви различити облици савременог идолопоклонства имају у корену једну ствар: его. Многи људи се не клањају више идолима и статуама. Уместо тога клањамо се на олтару бога свог ега. Овај облик модерног идолопоклонства има разне облике.
Прво, клањамо се на олтару материјализма, који храни нашу потребу да градимо свој его стицањем више „ствари". Куће су нам пуне свих врста имовине. Градимо све веће и веће куће са више простора за ормане и складиштење да бисмо сместили све што купимо, а за већину тих ствари нисмо још ни платили. Већина наших ствари има „планирану застарелост" у себи уграђену, чиме постају врло брзо бескорисне, и онда их одложимо у гаражу или неко друго место за складиштење. Тада трчимо да купимо најновију ствар, одећу или уређај, и цео процес почиње изнова. Ова неутољива жеља за тим да имамо све више и све боље, и новије ствари су похлепа. Десета заповест нам каже да не будемо жтрве похлепе: „Не пожуди куће ближњега свога, не пожуди жене ближњега свога, ни слуге његове, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, ни било чега што је ближњега твога" (Излазак 20:17). Бог зна да никада нећемо бити срећни ако се препустимо својим материјалистичким жељама. Материјализам је сотонска замка да нас наведе да наш фокус буде на нама а не на Богу.
Друго, клањамо се на олтару нашег поноса и ега. Ово обично има облик опсесије каријером и пословима. Милони људи – а све више и жена – проводи 60-80 сати недељно радећи. Чак и током викенда и летовања, наши латопови зује и умови су окупирани мислима како да нам посао буде још успешнији, како да будемо промовисани, како да добијемо повишицу, како да склопимо наредни посао. У међувремену, деца нам скапавају од потребе за нашом пажњом и љубављу. Заваравамо себе ако мислимо да то чинимо за њих, да бисмо им пружили бољи живот. То је лудост. Сви наши напори и успеси нам неће бити ни од какве користи кад умремо, као ни дивљење других људи, јер те ствари немају вечну вредност. Као што је краљ Соломон рекао: „Јер неко ради мудро, разумно и са успехом, па све оставља ономе који се ништа око тога није трудио. И то је таштина и зло велико. Јер коју корист човек има од свега рада свога и забринутости срца свога око труда свога под сунцем? Јер су сви дани његови само мука а удео његов а удео његов само је брига. Ни ноћу се не одмара срце његово. И то је опет таштина" (Проповедник 2:21-23).
Треће, правимо идлола од људског рода, а самом тим и себе, кроз натурализам и моћ науке. То нам даје илузију да смо господари свог света и градимо своје самопоуздање до боголиких пропорција. Одбацујемо Божију Реч и Његов опис како је створио небо и земљу, и прихватамо глупости као што је еволуција и натурализам. Прихватамо богињу заштите човекове средине и заваравмо себе мислећи да можемо бескрајно дуго да очувамо земљу а Бог је рекао да земља има ограничени век трајања и постојаће до краја века. Тада ће Бог уништити све што је створио и створиће ново небо и нову земљу. „ А дан Господњи доћи ће као лупеж; тога дана небеса ће уз снажну хуку проћи, а зажарене стихије ће се распасти, и земља ће изгорети са свим делима која су на њој. Кад се све то тако распада, какви морате бити у светом владању и побожности ви који очекујете и пожурујете долазак Божијег дана, када ће се ватром запаљена небеса распасти и зажарене стихије растопити. А ми на основу његовог обећања очекујемо нова небеса и нову земљу, у којима праведност обитава" (2. Петрова 3:10-13). Као што јасно говори овај одељак, наш фокус не би требало да буде на клањању животоној средини већ на томе да живимо светим животом чекајући са жаром да се врати наш Господ и Спаситељ. Он једини је достојан да му се клањамо.
Коначно, и можда најгоре од свега, клањамо се на олтару величања себе, или на испуњењу ега искључујући све друге и њихове потребе и жеље. Ово се манифестује уживањем у алкохолу, наркотицима и храни. Они који живе у богатим земљама имају неограничени приступ алкохолу, наркотицима (лекови на рецепт су одувек коришћени као дрога, чак и међу децом), и храни. Све то води ка гојазности, дијабетесу, и другим проблемима. Самоконтрола која нам је очајнички потребна одбачена је нашом неутаживом жељом да све више и више једемо, пијемо и комзумирамо лекове. Одбијамо сваки напор да ограничимо свој апетит, и одлучни смо у томе да од себе направимо бога. Овај став је имао свој корен у Едемском врту, када је Сотона искушао Еву да једе са дрвета речима „бићете као богови" (Постање 3:5). Ово је одувек била човекова жеља, да буде бог. Клањање себи је корен сваког савременог идолопоклонства.
Свако идолопоклонство у свом корену има три пожуде које се налазе у 1. Јовановој 2:16: „Јер све што је на свету, грешна чулна пожуда, пожуда очију и разметање земаљским благом, није од Оца, него од овога света." Ако желимо да избегнемо савремено идолопоклонство, морамо да признамо да буја и да га одбацимо у свим његовим облицима. Оно није од Бога, већ од Сотоне. Лаж да ће љубав према себи донети испуњење је иста она коју је Сотона говорио откад је први пут лагао Адама и Еву. Нажалост, ми и даље падамо на њу. Што је још тужније, многе цркве пропагирају то исто у проповедима о здрављу, богатству и јеванђељу просперитета изграђеном на идолу самопоуздања. Међутим, никада нећемо наћи срећу фокусирањем на себе. Наша срца и умови морају да се фокусирају на Бога и друге људе. Зато је Исус, када су га питали која је највећа заповест, одговорио: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свом мишљу својом" (Матеја 22:37). Када волимо Господа и друге са свим што је у нама, неће бити простора у нашим срцима за идолопоклонство.
English
Који су неки од савремених облика идолопоклонства?
