Šta je satanizam?



српски

Pitanje: Šta je satanizam?

Odgovor:
Satanizam ne može lako da se definiše. Postoji nekoliko„podela" u satanizmu. Za razliku od hrišćana, satanisti se međusobno razmimoilaze u miljenju po pitanju osnovnih principa. Hrišćani se možda razlikuju u mišljenju ili ubeđenjima u vezi sa tumačenjem nekih biblijskih odlomaka, ali oni veruju u isti osnovni princip da je Isus Božiji Sin koji je platio cenu našeg greha umrevši na krstu i ustavši iz mrtvih. Satanisti se međusobno raspravljaju da li Satana uopšte postoji i da li slave njega ili sebe. U suštini, oni su jedna zbunjena grupa zarobljeni u laži. Stih Jovan 8:44 se možda može primeniti na sataniste : „Vi potičete od oca đavola i hoćete da činite želje svoga oca. On je bio ubica ljudski od početka, i u istini se nije učvrstio, jer u njemu nema istine. Kada govori laž, od svoga govori, pošto je laža i otac laži".

Zbog ovih laži postoji obilje ideologija unutar satanizma. Neke satanističke prakse su nepromenljive i jedinstvo satanista ogleda se više u ritualima, nego u sistemu vrednosti. Satanisti rade određene stvari; oni ne moraju da veruju u neke stvari.

Većina satanista, obožavala đavola, dijabolika, luciferiajanaca i članova satanske crkve tvrde da potiču iz Levejenovog satanizma, koji je dobio ime po Antonu Leveju, autoru „Satanske Biblije" i osnivaču prve satanske crkve. Levej je, navodno, započeo prvu satansku crkvu 1966. Kao samoproklamovani autoritet u vezi sa svim što predstavlja zlo, on je počeo da drži nedeljna predavanja po ceni od 2 dolara po osobi. I tako je rođena satanska crkva.

Osnovna zajednička crta svih grana satanizma je promocija sebe. Svi oblici satanizma tvrde da život postoji da bi se konzumirao i da je sebičnost vrlina. Neki satanisti smatraju da je jedino postojanje za koje znaju ovde na zemlji. Zato, obožavaoci đavola žive za trenutak i njihovo verovanje su proždrljivost i razvrat.

Satanizam se kune u vernost Satani, iako neki u satanskoj crkvi ne veruju u postojanje ni Boga, ni đavola. Većina u satanskoj crkvi takođe veruje da ne postoji iskupitelj ni za njih ni za bilo koga drugog. Svaka osoba je u potpunosti odgovorna za svoj put u životu. Ipak, oni se mole satani tokom rituala i traže da se njegova suverena ruka manifestuje u njihovim životima. Ovaj način razmišljanja otkriva uticaj laži i obmana u njihovoj filozofiji. Satani je nebitno da li satanisti veruju u njega ili ne. Krajnji rezultat je isti – njihove duše su u njegovom ropstvu i bez Božije intervencije,oni će iskusisti večnost u paklu.

Ukratko, satanizam može i ne mora da uključi obožavanje Satane, ali on predstavlja svestan napor da se NE slavi jedini istinski Bog. Rimljanima 1 daje jasan uvid stanja srca i motiva jednog sataniste. Oni imaju „izopačen um — da čine što ne priliči…ispunjeni suj svakom nepravednošću" (stihovi 28-29). Ljudi koje je Satana zaveo da slede njegov put imaju poteškoća da razumeju Božiji koncept blagodati i slobode. Umesto toga, oni žive sami za sebe.

Druga Petrova 2 sadrži upozorenje svakome ko sledi satanizam ili bilo šta drugo umesto Boga: „To su bezvodni izvori i oblaci koje oluja goni, za koje se čuva tamni mrak. Jer time što govore visokozvučne, sujetne reči, plotskim razuzdanim požudama mame one koji su tek pobegli od onih što žive u prevari; obećavaju im slobodu, a sami su robovi propasti; jer od čega je ko savladan, tom i robuje" (stihovi 17-19).



Vrati se na Srpsku stranu



Šta je satanizam?