Шта је сатанизам?



srpski

Питање: Шта је сатанизам?

Одговор:
Сатанизам не може лако да се дефинише. Постоји неколико„подела" у сатанизму. За разлику од хришћана, сатанисти се међусобно размимоилазе у миљењу по питању основних принципа. Хришћани се можда разликују у мишљењу или убеђењима у вези са тумачењем неких библијских одломака, али они верују у исти основни принцип да је Исус Божији Син који је платио цену нашег греха умревши на крсту и уставши из мртвих. Сатанисти се међусобно расправљају да ли Сатана уопште постоји и да ли славе њега или себе. У суштини, они су једна збуњена група заробљени у лажи. Стих Јован 8:44 се можда може применити на сатанисте : „Ви потичете од оца ђавола и хоћете да чините жеље свога оца. Он је био убица људски од почетка, и у истини се није учврстио, јер у њему нема истине. Када говори лаж, од свога говори, пошто је лажа и отац лажи".

Због ових лажи постоји обиље идеологија унутар сатанизма. Неке сатанистичке праксе су непроменљиве и јединство сатаниста огледа се више у ритуалима, него у систему вредности. Сатанисти раде одређене ствари; они не морају да верују у неке ствари.

Већина сатаниста, обожавала ђавола, дијаболика, луцифериајанаца и чланова сатанске цркве тврде да потичу из Левејеновог сатанизма, који је добио име по Антону Левеју, аутору „Сатанске Библије" и оснивачу прве сатанске цркве. Левеј је, наводно, започео прву сатанску цркву 1966. Као самопрокламовани ауторитет у вези са свим што представља зло, он је почео да држи недељна предавања по цени од 2 долара по особи. И тако је рођена сатанска црква.

Основна заједничка црта свих грана сатанизма је промоција себе. Сви облици сатанизма тврде да живот постоји да би се конзумирао и да је себичност врлина. Неки сатанисти сматрају да је једино постојање за које знају овде на земљи. Зато, обожаваоци ђавола живе за тренутак и њихово веровање су прождрљивост и разврат.

Сатанизам се куне у верност Сатани, иако неки у сатанској цркви не верују у постојање ни Бога, ни ђавола. Већина у сатанској цркви такође верује да не постоји искупитељ ни за њих ни за било кога другог. Свака особа је у потпуности одговорна за свој пут у животу. Ипак, они се моле сатани током ритуала и траже да се његова суверена рука манифестује у њиховим животима. Овај начин размишљања открива утицај лажи и обмана у њиховој филозофији. Сатани је небитно да ли сатанисти верују у њега или не. Крајњи резултат је исти – њихове душе су у његовом ропству и без Божије интервенције,они ће искусисти вечност у паклу.

Укратко, сатанизам може и не мора да укључи обожавање Сатане, али он представља свестан напор да се НЕ слави једини истински Бог. Римљанима 1 даје јасан увид стања срца и мотива једног сатанисте. Они имају „изопачен ум — да чине што не приличи…испуњени суј сваком неправедношћу" (стихови 28-29). Људи које је Сатана завео да следе његов пут имају потешкоћа да разумеју Божији концепт благодати и слободе. Уместо тога, они живе сами за себе.

Друга Петрова 2 садржи упозорење свакоме ко следи сатанизам или било шта друго уместо Бога: „То су безводни извори и облаци које олуја гони, за које се чува тамни мрак. Јер тиме што говоре високозвучне, сујетне речи, плотским разузданим пожудама маме оне који су тек побегли од оних што живе у превари; обећавају им слободу, а сами су робови пропасти; јер од чега је ко савладан, том и робује" (стихови 17-19).



Врати се на Српску страну



Шта је сатанизам?