Prva knjiga Dnevnika



српски

Autor: Prva knjiga Dnevnika nema konkretno ime autora. Po predanju, Jezdra je napisao i prvu i drugu knjigu Dnevnika.

Datum pisanja: Prva knjiga Dnevnika je verovatno napisana između 450. i 425. godine pre Hrista.

Svrha pisanja: Prva i druga knjiga Dnevnika uglavnom pokrivaju iste podatke kao i knjige o Carevima i Samuilove knjige. Prva i druga knjiga Dnevnika su više usmerene na sveštenički aspekt tog perioda. Prva knjiga Dnevnika je napisana posle izgnanstva, a nastala je da bi pomogla onima koji se vraćaju u Izrael da nauče kako da slave Boga. Priča je usmerena na Južno Carstvo, Judino, Venijaminovo i Levijevo pleme. Ova plemena su se stremila ka tome da budu više verna Bogu.

Ključni stihovi: 1. Dnevnika 11:1-2:"I sabraše se svi Izrailjci k Davidu u Hevron, i rekoše: Evo, mi smo kost tvoja i telo tvoje. I pre, dok Saul beše car ti si odvodio i dovodio Izrailja; i Gospod Bog tvoj rekao ti je: Ti ćeš pasti narod moj Izrailja; i ti ćeš biti vođ narodu mom Izrailju."

1. Dnevnika 21:13: "A David reče Gadu: U teskobi sam ljutoj; ali neka zapadnem Gospodu u ruke, jer je veoma velika milost Njegova; a ljudima da ne zapadnem u ruke."

1. Dnevnika 29:11: "Tvoje je, Gospode, veličanstvo i sila i slava i večnost i čast, i sve što je na nebu i na zemlji; Tvoje je, Gospode, carstvo, i Ti si uzvišen, svrh svega Poglavar;"

Kratak sažetak: Prvih 9 poglavlja je posvećeno popisu i rodoslovima. Naknadni popisi i rodoslovi su rasuti u ostatku prve knjige Dnevnika. Između toga, prva knjiga Dnevnika beleži Davidovo uzdizanje na presto i njegove postupke nakon toga. Knjiga se završava tako što Davidov sin Solomon postaje Izraelski car. Opšti pregled prve knjige Dnevnika je: Poglavlja 1:1-9:23 - Odabrani rodoslovi; Poglavlja 9:24-12:40 - Davidov uspon; Poglavlja 13:1-20:30 - Davidova vladavina.

Predskazanje: Davidova pesma zahvalnosti prema Bogu (1.Dnevnika 16:33) se odnosi na vreme kada će Bog doći “da sudi zemlji.” Ovo nagoveštava Ev. po Mateju 25, u kome Isus opisuje vreme kada će doći da sudi zemlji. On, kroz priče o deset devojaka i deset talenata, upozorava da će biti “bačeni u tamu” oni koji su bez Hristove krvi koja pokriva njihove grehe. Isus Svoj narod podstiče da bude spreman, jer će On, kada dođe da sudi, razdvojiti ovce od jaraca.

Deo Davidovog Zaveta koji Bog ponavlja u 17. poglavlju ove knjige, ukazuje na budućeg Spasitelja koji će biti Davidov potomak. Stihovi 13-14 opisuju Sina koji će biti utvrđen u Božijoj kući i čiji će presto stajati doveka. Ovi stihovi se jedino mogu odnositi na Isusa Hrista.

Praktična primena: Nama rodoslov u prvoj knjizi Dnevnika može izgledati suvoparano, ali on služi da nas podseti na to da Gospod svako Svoje dete lično zna, čak nas tako poznaje da nam zna broj dlaka na glavi (Matej 10:30). Možemo imati utehu u tome što je u Božijem umu zauvek zapisano ko smo i šta činimo. Ukoliko pripadamo Hristu naša imena su zauvek zapisana u životnoj knjizi Jagnjeta (Otkrivenje 13:8).

Bog drži Svoja obećanja i veran je Svom narodu. Ispunjenje Božijeg obećanja vidimo u prvoj knjizi Dnevnika kada je David postavljen za cara nad celim Izraelom (1. Dnevnika 11:1-3). Možemo biti sigurni da će Njegova obećanja nama data takođe biti ispunjena. Gospod je obećao blagoslov onima koji Ga slede, onima koji u pokajanju dolaze ka Hristu i onima koji slušaju Njegovu Reč.

Poslušnost donosi blagoslov; neposlušnost donosi osudu. Prva knjiga Dnevnika, kao i prva i druga Samuilova, i prva i druga knjiga Carevima, je hronika o primerima grehova, pokajanja, praštanja i vraćanja Izraelskog naroda na Božiji put. Bog je strpljiv i oprašta nam naše grehe kada se istinski pokajemo (1. Jovanova 1:9). Može da nas teši činjenica da On čuje naše molitve žalosti, oprašta nam naš greh, vraća nas u zajednicu sa Njim i upućuje nas na put radosti.



Sažetak Starog Zaveta



Prva knjiga Dnevnika