O čemu radi u biblijskoj priči o stvaranju?


српски
Pitanje: O čemu radi u biblijskoj priči o stvaranju?

Odgovor:
Priča o stvaranju nalazi se u Postanju 1 i 2, sa izveštajem o Edenskom vrtu u 3. poglavlju. Postanje 1 počinje pre nego što je bilo šta drugo postojalo, osim Boga. S obzirom na to, ne postoji „pred-istorijsko" vreme. Božije otkrivenje sebe samog i Njegove volje predstavlja početak. Na ovom početku, Bog je stvorio sve u svemiru za šest, doslovnih dana i 24 časa u svakom. Ovo podrazumeva sva nebeska tela (uključujući svaku zvezdu i planetu), kao i sve na zemlji. Iako trojedina priroda Boga nije eksplicitna u izveštaju o Postanju, Bog se otkriva u množini unutar svoje prirode (Postanje 1:26). Duh je aktivan u stvaranju (Postanje 1:2), kao i Hristos (Jovan 1:1-3; Kološanima 1:15-17).

U šest dana stvaranja, Bog je osnovao svemir i zemlju (1. dan), nebo i atmosferu (2. dan), kopno i sav biljni svet (3. dan), zvezde i nebeska tela uključujući sunce i mesec (4. dan), ptice i vodena stvorenja (5. dan) i sve životinje i čoveka (6. dan). Čovečanstvo je posebno nad svim stvorenjima, jer nosi Božiji lik i ima odgovornost da upravlja zemljom i da je potčini. Celokupno stvaranje u svoj svojoj širini i čudesnoj lepoti završeno je za šest dana. Šest doslovnih dana, od 24 časa između kojih nije bilo vremenskih razdoblja koja su ih razdvajala. Bog je izjavio da je svo Njegovo stvorenje veoma dobro. U Postanju 2 vidi se završetak Božijeg dela i daje se detaljan izveštaj o stvaranju čoveka.

Sedmi dan obeležava Božiji odmor. To ne znači da je Bog bio umoran, već da je stao sa činom stvaranja. Ovo uspostavlja obrazac prema kome se jedan dan od sedam odvaja za odmor i postavlja broj dana u nedelji koje i danas koristimo. Pridržavanje dana odmora biće crta koja će izdvajati Božiji odabrani narod (Izlazak 20:8-1).

Dalje, Postanje se detaljnije bavi stvaranjem čoveka. Ovaj odlomak nije drugi izveštaj o stvaranju, niti je kontradiktoran Postanju 1. Ovaj izveštaj nas vodi jedan korak dalje u linijskom izveštaju da bi pažnju čitaoca skrenuo na Božije delo u vezi sa čovekom. Bog je stvorio čoveka od zemaljskog praha koji je On prethodno stvorio. Pošto je stvorio čoveka, Bog mu je udahnuo život. Činjenica da je Bog odabrao da na ovaj način stvori čoveka pokazuje Njegovu veliku brigu za taj proces. Zatim, Bog je, prvog čoveka Adama, postavio na posebno mesto, u Edenski vrt. Eden je bio divno i izobilno mesto. Adam je imao skoro sve što mu je bilo potrebno, uključujući hranu i produktivan rad. Međutim, Bog nije bio gotov sa čovekom.

Bog je pomogao Adamu da uvidi potrebu za srodnom dušom, time što mu je dao da sagleda i imenuje sva druga stvorenja. Adam je razumeo potrebu da ima partnera. Bog je uspavao Adama i onda je stvorio Evu, sa isto toliko pažnje, sa kojom je stvorio i Adama. Eva je bilo stvorena od Adamovog rebra. Kada ju je Adam video, razumeo je da je bila posebna. Ona je bila njegov sastavni deo, dopunjavala ga je, telo od njegovog tela. Bog je stvorio i Adama i Evu prema svom liku (Postanje 1:27). Ovaj odlomak uspostavlja porodicu kao kamen temeljac društva (Postanje 1:24; Matej 19:5-6). Kao institucija koju je odredio Bog, brak treba da bude između jednog muškarca i jedne žene. Adam i Eva su bili stvoreni u stanju nevinosti (Postanje 1:25) i nisu počinili nijedan greh. Oni su uživali u zajedništvu sa Bogom u Edenu. Deo tog zajedništva bilo je uključivanje jednog jednostavnog pravila. Adamu i Evi bilo je zabranjeno da jedu sa jednog jedinog drveta u celom vrtu (Postanje 2:17).

U jednom momentu, Evu je iskušala zmija da jede sa tog jednog drveta, što je ona i uradila. Adam je, takođe, pojeo sa zabranjenog drveta. Adam i Eva su zgrešili protiv Boga i izgubili su nevinost (Potanje 2:8-12). Greh je doneo posledice. Bog je prokleo zmiju da, zauvek, puzi po zemlji i da je ljudi mrze. Bog je kaznio Evu da rađa u bolovima i da ima sukobe sa svojim mužem, a Adama je kaznio teškim radom i poteškoćama u radu (Postanje 3:14-19). Deo posledica njihovog greha bio je i izbacivanje iz vrta (Postanje 3:22-24). Ali, među posledicama, bila je uključena i nada. Prvo pominjanje dolaska Mesije je u Postanju 3:15. On će doći da zgazi zmiju (Satanu), ali ne pre nego što će ga Satana raniti na krstu. Čak i usred greha i njegovih strašnih posledica, Bog se pokazuje kao Bog blagodati, milosti i ljubavi.

English


Vrati se na Srpsku stranu
O čemu radi u biblijskoj priči o stvaranju?