Šta je postepeno otkrivenje kada se radi o spasenju?



српски

Pitanje: Šta je postepeno otkrivenje kada se radi o spasenju?

Odgovor:
Termin „postepeno otkrivenje" se odnosi na ideju i učenje da je Bog otkrio razne aspekte Svoje volje i opšti plan za čovečanstvo tokom raznih vremenskih perioda, koje su neki teolozi pominjali kao „Božanske zakone" (dispenzacije). Za dispenzacionaliste, dispenzacija je prepoznatljiva raspodela (tj. uređeno stanje stvari) u ostvarivanju Božijeg cilja. Dok se dispenzacionalisti raspravljaju oko toga koliko se postepenih otkrivenja desilo tokom istorije, svi veruju da je Bog otkrio samo neke svoje aspekte i Svoj plan za spasenje tokom svakog otrkivenja, dok je svako novo otkrivenje nadograđivao na prethodno.

Dok dispenzacionalisti veruju u postepeno otkrivenje, važno je napomenuti da osoba ne mora da bude dispenzacionalista da bi prihvatio postepeno otkrivenje. Skoro svi koji proučavaju Bibliju prepoznaju činjenicu da određene istine sadržane u Bibliji nisu bile u potpunosti otkrivene od strane Boga prethodnim generacijama. Svi oni koji danas ne prinose životinjske žrtve kada žele da priđu Bogu ili kojima je dan odmora prvi dan u nedelji, ne zadnji, shvataju da su takve razlike u praksi i znanju bile postepeno otkrivane i primenjivane tokom istorije.

Uz to, postoje teže stvari koje se tiču koncepta postepenog otkrivenja. Jedan od primera je rođenje i stvaranje crkve, o kojima Pavle govori ovako: „Radi toga sam ja, Pavle, sužanj Hrista Isusa za vas mnogobošce, — ako ste, dakle, čuli za dar božanske blagodati koja je meni dana za vas da mi je otkrivenjem obznanjena tajna, kao što sam pre ukratko napisao. Odande čitajući možete da razumete moje shvatanje u Hristovoj tajni, koja u drugim naraštajima nije bila obznanjena ljudskim sinovima kao što je sada Duhom otkrivena njegovim svetim apostolima i prorocima: da su mnogobošci u Hristu Isusu sunaslednici, i pripadnici istog tela, i zajedničari u obećanju kroz evanđelje" (Efežanima 3:1-6).

Pavle tvrdi gotovo istu stvar u Rimljanima: A onome koji može da vas utvrdi po mom evanđelju i propovedi o Isusu Hristu, po otkrivenju tajne o kojoj se vekovima nije govorilo, a sad se javila i kroz proročka Pisma, obznanjena svima narodima po zapovesti večnoga Boga (Rimljanima 16:25-26).

U diskusijama o postepenom otkrivenju, jedno od prvih pitanja koje ljudi imaju je kako se to odnosi na spasenje. Da li su oni koji su živeli pre prvog Hristovog dolaska spaseni na drugačiji način nego što se danas ljudi spasavaju? U novozavetnom periodu, ljudima je rečeno da se pouzdaju u svršeno delo Isusa Hrista i veruju da ga je Bog podigao iz mrtvih i da će biti spaseni (Rimljanima 10:9-10; Dela 16:31). Međutim, stručnjak za Stari zavet, Alen Ros kaže: „Prilično je neverovatno da su svi koji su verovali u spasenje (u Starom zavetu) svesno verovali u zastupničku smrt Isusa Hrista, Sina Božijeg". Džon Fajnberg dodaje: „Ljudi u starozavetno vreme nisu znali da je Isus Mesija, da će umreti i da će njegova smrt biti osnova za spasenje". Ako su Ros i Fajnberg u pravu, šta je onda tačno Bog otkrio onima koji su živeli pre Hrista i kako su starozavetni vernici spaseni? Da li postoji nešto što je promenjeno u spasenju u Starom zavetu u odnosu na Novi zavet?

Progresivno otkrivenje – Dva načina ili jedan način za spasenje?
Neki optužuju one koji se drže postepenog otkrivenja da se zalažu za dva različita metoda spasenja – jedan koji je postojao pre prvog Hristovog dolaska i drugi koji je došao posle Njegove smrti i vaskrsenja. Takvu trvdnju je odbacio L.S. Čejfer koji kaže: „Da li postoje dva načina po kojima bismo mogli da budemo spaseni? U odgovoru na ovo pitanje možemo da kažemo da spasenje bilo kakve vrste je uvek delo Božije zarad čoveka i nikad delo čoveka zarad Boga... Zato postoji samo jedan način da budemo slaseni a to je preko sile Božije koja je učinila da to postane moguće kroz Hristovu žrtvu."

Ako je to istina, kako se onda mogu pomiriti otkrivenja iz Starog i Novog zaveta po pitanju spasenja? Čarls Rajri sumira to na ovaj način: „Osnova za spasenje u svakom dobu je Hristova smrt; zahtev sa bi neko bio spasen u svakom dobu je vera; objekat vere u svakom dobu je Bog; sadržaj vere se menja u različitim dobima." Drugim rečima, bez obzira na to kada je osoba živela, njeno spasenje isključivo zavisi od Hristovog dela i vere u Boga, ali količina znanja koju osoba imala po pitanju pojedinosti Božijeg plana se uvećala tokom vekova preko Božijeg postepenog otkrivenja.

Po pitanju starozavetnih svetaca, Norman Gajsler kaže sledeće: „Ukratko, čini se da su normativni zahtevi za spasenje u Starom zavetu (po pitanju jasne vere) bili (1) vera u Božije jedinstvo, (2) priznanje ljudske grešnosti, (3) prihvatanje Božije neophodne blagodati i moguće (4) shvatanje da će doći Mesija.

Da li postoji dokaz u Bibliji koji bi podržao ovu tvrdnju? Razmotri ovaj odeljak, koji sadrži prva tri elementa, iz Lukinog jevanđelja:

„Dva čoveka odoše u hram da se pomole, jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kao drugi ljudi, razbojnici, nepravednici, preljubočinci, ili kao i ovaj carinik; postim dva puta u nedelji, dajem desetak od svega što stičem. A carinik je stajao izdaleka i nije hteo ni oči da podigne prema nebu, nego je udarao svoja prsa govoreći: Bože, budi milostiv meni grešnome. Kažem vam: ovaj se vratio kući opravdan, a ne onaj; jer će biti ponižen svako ko uzdiže samoga sebe, a uzvišen će biti ko samoga sebe unizuje." (Luka 18:10-14).

Ovaj događaj se zbio pre Hristove smrti i vaskrsenja, tako da jasno uključuje osobu koja nema poznavanje poruke Novog zaveta kao što je mi danas znamo. U jednostavnoj tvrdnji poreznika („Bože, budi milostiv meni grešnome.") nalazimo (1) veru u Boga, (2) priznanje greha, i (3) prihvatanje milosti. Tada Isus kaže nešto veoma zanimljivo – a to je da je čovek otišao kući „opravdan". Isti ovaj termin koji Pavle koristi da bi opisao poziciju novozavetnog vernika koji je verovao u jevanđeosku poruku i pouzdao se u Hrista: „ Pošto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom posredstvom Gospoda našega Isusa Hrista" (Rimljanima 5:1).

Četvrta tačka na Gajslerovom spisku nedostaje u Lukinim stihovima – poznanje da dolazi Mesija. Međutim, drugi novozavetni odeljci govore da je ovo bilo uobičajeno učenje. Na primer, u Jovanovom izveštaju o Isusu i Samarjanki na bunaru, žena kaže: „ Reče mu žena: znam da će doći Mesija, koji se zove Hristos; kada on dođe, obavestiće nas o svemu." (Jovan 4:25). Međutim, kao što je i Gajsler sam priznao, vera u Mesiju nije bila nešto što su apsolutno morali da imaju za starozavetno spasenje.

Postepeno otkrivenje – još dokaza iz Biblije
Brzo pretraživanje Biblije otkriva sledeće stihove i u Starom i Novom zavetu koji podupiru činjenicu da je vera u Boga uvek bila način za spasenje:

• „I Avram verova Bogu, koji mu primi u pravdu" (Postanje 15:6).

• „Ali će se spasti svaki koji ime Gospodnje prizove" (Joil 2:32).

• „Jer krv bikova i jaraca ne može da otkloni grehe." (Jevrejima 10:4).

• „A vera je tvrdo pouzdanje u ono čemu se nadamo, osvedočenje o stvarima koje ne vidimo. Jer u njoj su preci dobili dobro svedočanstvo." (Jevrejima 11:1-2).

• A bez vere ne može mu se ugoditi; jer ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da on uzvraća nagradom onima koji ga traže" (Jevrejima 11:6).

Biblija jasno kaže da je vera ključ za spasenje svih ljudi tokom istorije, ali kako Bog može da spase ljude ako ne znaju za Hristovu žrtvu koja je prinesena za njih? Odgovor je da ih je Bog spasao na osnovu znanja koje su imali. Njihova vera je gledala u nešto što nisu mogli da vide, dok danas vernici gladaju na događaje koje mogu da vide. Naredni grafikon opisuje ovo znanje.

Postepeno Otkrivenje


Biblija nas uči da je Bog uvek davao ljudima dovoljno otkrivenja da bi imali veru. Sada, kada je Hristovo delo završeno, zahtevi su se promenili, „vremena neznanja" su završena:

• „Koji je u prošlim vremenima pustio sve mnogobošce da idu svojim putevima ali ipak nije sebe kao dobrotvora ostavio neposvedočena" (Dela 14:16).

• „Ne gledajući, dakle, na vremena neznanja Bog sada nalaže ljudima da se svi svuda pokaju" (Dela 17:30).

• „Svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije, te se opravdavaju za badava — njegovom blagodaću — na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu, koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja — njegovom krvlju — koja se verom usvaja, da se pokaže njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opraštao (doslovno – „učinio da prođu nekažnjeni) grehe učinjene u prošlosti" (Rimljanima 3:25).

Pre Hristovog dolaska Bog je predskazao Isusovu smrt preko sistema žrtvovanja i odredio da Njegov narod shvati da greh vodi u smrt. Zakon je bio dat kao vaspitač koji je vodio ljude ka saznanju da su grešni i da im je potrebna Božija blagodat (Galatima 3:24). Međutim, Zakon nije ukinuo prethodni Avramov zavet, koji je bio zasnovan na veri, Avramov zavet je obrazac danas za spasenje (Rimljanima 4). Ali kao što je Rajri ranije rekao, detaljni sadržaj naše vere – količina otkrivenja koja je data – povećala se tokom vekova tako da ljudi danas imaju direktinije razumevanje onoga što Bog od njih očekuje.

Postepeno otkrivenje – zaključci
Džon Kalvin je pisao, misleći na postepeno otkrivenje: „Gospod se držao svog plana kada je sprovodio zavet svoje milosti: kada se približio dan punog otkrivenja, kako je vreme prolazilo, On je svakim danom povećavao svetlost njene manifestacije. Prema tome, na početku, kada je prvo obećanje bilo dato Adamu (Postanje 3:15) ono je sijalo kao iskrica. Zatim, kako joj je dodavano, svetlost je rasla u svojoj punini, razvijala se sve više bacajući svoj sjaj sve šire. Na kraju – kada su se svi oblaci razišli, Hristos, Sunce pravednosti u potpunosti je osvetlio celu zemlju" (Institutes, 2.10.20).

Postepeno otkrivenje ne znači da su ljudi u Starom zavetu bili bez ikakvog znanja ili razumevanja. Oni koji su živeli pre Hrista, kaže Kalvin, nisu bili „bez propovedi koja je sadržavala nadu za spasenje i večni život, već... samo su izdaleka nazirali u nejasnim konturama ono što mi danas vidimo u punoj svetlosti (Institutes, 2.7.16; 2.9.1; komentar na poslanicu Galaćanima 3:23).

Činjenica da niko nije spasen bez Hristove smrti i vaskrsenja jasna je iz Biblije (Jovan 14:6). Osnova za spasenje je bila i uvek će biti Hristova žrtva na krstu a način spasenja je uvek bila vera u Boga. Međutim, saržaj vere neke osobe je uvek zavisila od količine otkrivenja koju je Bog želeo da pruži u određenom periodu.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta je postepeno otkrivenje kada se radi o spasenju?