Шта је постепено откривење када се ради о спасењу?



srpski

Питање: Шта је постепено откривење када се ради о спасењу?

Одговор:
Термин „постепено откривење" се односи на идеју и учење да је Бог открио разне аспекте Своје воље и општи план за човечанство током разних временских периода, које су неки теолози помињали као „Божанске законе" (диспензације). За диспензационалисте, диспензација је препознатљива расподела (тј. уређено стање ствари) у остваривању Божијег циља. Док се диспензационалисти расправљају око тога колико се постепених откривења десило током историје, сви верују да је Бог открио само неке своје аспекте и Свој план за спасење током сваког отркивења, док је свако ново откривење надограђивао на претходно.

Док диспензационалисти верују у постепено откривење, важно је напоменути да особа не мора да буде диспензационалиста да би прихватио постепено откривење. Скоро сви који проучавају Библију препознају чињеницу да одређене истине садржане у Библији нису биле у потпуности откривене од стране Бога претходним генерацијама. Сви они који данас не приносе животињске жртве када желе да приђу Богу или којима је дан одмора први дан у недељи, не задњи, шватају да су такве разлике у пракси и знању биле постепено откриване и примењиване током историје.

Уз то, постоје теже ствари које се тичу концепта постепеног откривења. Један од примера је рођење и стварање цркве, о којима Павле говори овако: „Ради тога сам ја, Павле, сужањ Христа Исуса за вас многобошце, — ако сте, дакле, чули за дар божанске благодати која је мени дана за вас да ми је откривењем обзнањена тајна, као што сам пре укратко написао. Оданде читајући можете да разумете моје шватање у Христовој тајни, која у другим нараштајима није била обзнањена људским синовима као што је сада Духом откривена његовим светим апостолима и пророцима: да су многобошци у Христу Исусу сунаследници, и припадници истог тела, и заједничари у обећању кроз еванђеље" (Ефежанима 3:1-6).

Павле тврди готово исту ствар у Римљанима: А ономе који може да вас утврди по мом еванђељу и проповеди о Исусу Христу, по откривењу тајне о којој се вековима није говорило, а сад се јавила и кроз пророчка Писма, обзнањена свима народима по заповести вечнога Бога (Римљанима 16:25-26).

У дискусијама о постепеном откривењу, једно од првих питања које људи имају је како се то односи на спасење. Да ли су они који су живели пре првог Христовог доласка спасени на другачији начин него што се данас људи спасавају? У новозаветном периоду, људима је речено да се поуздају у свршено дело Исуса Христа и верују да га је Бог подигао из мртвих и да ће бити спасени (Римљанима 10:9-10; Дела 16:31). Међутим, стручњак за Стари завет, Ален Рос каже: „Прилично је невероватно да су сви који су веровали у спасење (у Старом завету) свесно веровали у заступничку смрт Исуса Христа, Сина Божијег". Џон Фајнберг додаје: „Људи у старозаветно време нису знали да је Исус Месија, да ће умрети и да ће његова смрт бити основа за спасење". Ако су Рос и Фајнберг у праву, шта је онда тачно Бог открио онима који су живели пре Христа и како су старозаветни верници спасени? Да ли постоји нешто што је промењено у спасењу у Старом завету у односу на Нови завет?

Прогресивно откривење – Два начина или један начин за спасење?
Неки оптужују оне који се држе постепеног откривења да се залажу за два различита метода спасења – један који је постојао пре првог Христовог доласка и други који је дошао после Његове смрти и васкрсења. Такву трвдњу је одбацио Л.С. Чејфер који каже: „Да ли постоје два начина по којима бисмо могли да будемо спасени? У одговору на ово питање можемо да кажемо да спасење било какве врсте је увек дело Божије зарад човека и никад дело човека зарад Бога... Зато постоји само један начин да будемо сласени а то је преко силе Божије која је учинила да то постане могуће кроз Христову жртву."

Ако је то истина, како се онда могу помирити откривења из Старог и Новог завета по питању спасења? Чарлс Рајри сумира то на овај начин: „Основа за спасење у сваком добу је Христова смрт; захтев са би неко био спасен у сваком добу је вера; објекат вере у сваком добу је Бог; садржај вере се мења у различитим добима." Другим речима, без обзира на то када је особа живела, њено спасење искључиво зависи од Христовог дела и вере у Бога, али количина знања коју особа имала по питању појединости Божијег плана се увећала током векова преко Божијег постепеног откривења.

По питању старозаветних светаца, Норман Гајслер каже следеће: „Укратко, чини се да су нормативни захтеви за спасење у Старом завету (по питању јасне вере) били (1) вера у Божије јединство, (2) признање људске грешности, (3) прихватање Божије неопходне благодати и могуће (4) шватање да ће доћи Месија.

Да ли постоји доказ у Библији који би подржао ову тврдњу? Размотри овај одељак, који садржи прва три елемента, из Лукиног јеванђеља:

„Два човека одоше у храм да се помоле, један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као други људи, разбојници, неправедници, прељубочинци, или као и овај цариник; постим два пута у недељи, дајем десетак од свега што стичем. А цариник је стајао издалека и није хтео ни очи да подигне према небу, него је ударао своја прса говорећи: Боже, буди милостив мени грешноме. Кажем вам: овај се вратио кући оправдан, а не онај; јер ће бити понижен свако ко уздиже самога себе, а узвишен ће бити ко самога себе унизује." (Лука 18:10-14).

Овај догађај се збио пре Христове смрти и васкрсења, тако да јасно укључује особу која нема познавање поруке Новог завета као што је ми данас знамо. У једноставној тврдњи порезника („Боже, буди милостив мени грешноме.") налазимо (1) веру у Бога, (2) признање греха, и (3) прихватање милости. Тада Исус каже нешто веома занимљиво – а то је да је човек отишао кући „оправдан". Исти овај термин који Павле користи да би описао позицију новозаветног верника који је веровао у јеванђеоску поруку и поуздао се у Христа: „ Пошто смо, дакле, оправдани вером, имамо мир с Богом посредством Господа нашега Исуса Христа" (Римљанима 5:1).

Четврта тачка на Гајслеровом списку недостаје у Лукиним стиховима – познање да долази Месија. Међутим, други новозаветни одељци говоре да је ово било уобичајено учење. На пример, у Јовановом извештају о Исусу и Самарјанки на бунару, жена каже: „ Рече му жена: знам да ће доћи Месија, који се зове Христос; када он дође, обавестиће нас о свему." (Јован 4:25). Међутим, као што је и Гајслер сам признао, вера у Месију није била нешто што су апсолутно морали да имају за старозаветно спасење.

Постепено откривење – још доказа из Библије
Брзо претраживање Библије открива следеће стихове и у Старом и Новом завету који подупиру чињеницу да је вера у Бога увек била начин за спасење:

• „И Аврам верова Богу, који му прими у правду" (Постање 15:6).

• „Али ће се спасти сваки који име Господње призове" (Јоил 2:32).

• „Јер крв бикова и јараца не може да отклони грехе." (Јеврејима 10:4).

• „А вера је тврдо поуздање у оно чему се надамо, осведочење о стварима које не видимо. Јер у њој су преци добили добро сведочанство." (Јеврејима 11:1-2).

• А без вере не може му се угодити; јер ко прилази Богу мора веровати да има Бога и да он узвраћа наградом онима који га траже" (Јеврејима 11:6).

Библија јасно каже да је вера кључ за спасење свих људи током историје, али како Бог може да спасе људе ако не знају за Христову жртву која је принесена за њих? Одговор је да их је Бог спасао на основу знања које су имали. Њихова вера је гледала у нешто што нису могли да виде, док данас верници гладају на догађаје које могу да виде. Наредни графикон описује ово знање.

постепено откривење

Библија нас учи да је Бог увек давао људима довољно откривења да би имали веру. Сада, када је Христово дело завршено, захтеви су се променили, „времена незнања" су завршена:

• „Који је у прошлим временима пустио све многобошце да иду својим путевима али ипак није себе као добротвора оставио непосведочена" (Дела 14:16).

• „Не гледајући, дакле, на времена незнања Бог сада налаже људима да се сви свуда покају" (Дела 17:30).

• „Сви су згрешили и тако су лишени славе Божије, те се оправдавају за бадава — његовом благодаћу — на основу искупљења у Христу Исусу, кога је Бог поставио као жртву измирења — његовом крвљу — која се вером усваја, да се покаже његова праведност, јер је Бог у својој стрпљивости опраштао (дословно – „учинио да прођу некажњени) грехе учињене у прошлости" (Римљанима 3:25).

Пре Христовог доласка Бог је предсказао Исусову смрт преко система жртвовања и одредио да Његов народ швати да грех води у смрт. Закон је био дат као васпитач који је водио људе ка сазнању да су грешни и да им је потребна Божија благодат (Галатима 3:24). Међутим, Закон није укинуо претходни Аврамов завет, који је био заснован на вери, Аврамов завет је образац данас за спасење (Римљанима 4). Али као што је Рајри раније рекао, детаљни садржај наше вере – количина откривења која је дата – повећала се током векова тако да људи данас имају директиније разумевање онога што Бог од њих очекује.

Постепено откривење – закључци
Џон Калвин је писао, мислећи на постепено откривење: „Господ се држао свог плана када је спроводио завет своје милости: када се приближио дан пуног откривења, како је време пролазило, Он је сваким даном повећавао светлост њене манифестације. Према томе, на почетку, када је прво обећање било дато Адаму (Постање 3:15) оно је сијало као искрица. Затим, како јој је додавано, светлост је расла у својој пунини, развијала се све више бацајући свој сјај све шире. На крају – када су се сви облаци разишли, Христос, Сунце праведности у потпуности је осветлио целу земљу" (Институтес, 2.10.20).

Постепено откривење не значи да су људи у Старом завету били без икаквог знања или разумевања. Они који су живели пре Христа, каже Калвин, нису били „без проповеди која је садржавала наду за спасење и вечни живот, већ... само су издалека назирали у нејасним контурама оно што ми данас видимо у пуној светлости (Институтес, 2.7.16; 2.9.1; коментар на посланицу Галаћанима 3:23).

Чињеница да нико није спасен без Христове смрти и васкрсења јасна је из Библије (Јован 14:6). Основа за спасење је била и увек ће бити Христова жртва на крсту а начин спасења је увек била вера у Бога. Међутим, саржај вере неке особе је увек зависила од количине откривења коју је Бог желео да пружи у одређеном периоду.



Врати се на Српску страну



Шта је постепено откривење када се ради о спасењу?