settings icon
share icon
Pitanje

Kakva je biblijska perspektiva na porodično nasilje?

српски

Odgovor


Nasilje u porodici, usko gledano, definiše se kao čin ili preteći čin nasilja prema nekom sa kim počinilac jeste ili je prethodno bio u u intimnom odnosu. Termin „porodično nasilje" često podseća na sliku „pretučene žene" ili možda verbalne svađe bračnog para koji se pretvara u fizički napad. Nasilje u porodici često se povezuje sa zlostavljanjem u porodici. Čak i kada deca nisu fizički povređena, gledanje ili slušanje roditelja koji prolazi kroz zlostavljanje može da ima ozbiljne pshiloške posledice.

Porodično nasilje ima veze sa moći i kontrolom. Iako reč nasilje ima fizičku konotaciju, porodično nasilje ili zlostavljanje može da se desi i na na način koji ne podrazumeva fizičku stranu. Na primer, zlostavljači mogu da manipulišu svojim žrtvama putem emocija ili finansija. Verbalno zlostavljanje i seksulno zlostavljanje su drugi oblici nasilja. Osoba bilo kojeg starosnog doba, pola, društveno-ekonomskog statusa, obrazovnog nivoa ili religije može biti pod uticajem nasilja u porodici.

Zlostavljanje u porodici može da se posmatra iz perspektive „ciklusa nasilja". Napetost raste; žrtva pokušava da umiri zlostavljača; ali, na kraju, desi se incident. Zlostavljač se izvinjava i pokušava da se iskupi pred žrtvom, obećavajući, možda da se to nikada više neće desiti ili obasipajući žrtvu darovima. Onda nastupa period mira pre nego što napetost ponovo krene da raste. Faze ovog ciklusa mogu da traju samo nekoliko minuta ili mogu da se razvijaju godinama. Bez intevencije, periodi „iskupljivanja" i „mira" često nestaju.

Nasilje u porodici je u potpunom kontrastu sa Božijem planom za porodice. Postanje 1 i 2 opisuju brak kao odnos jednog tela i uzajamne pomoći. Efescima 5:2 govore o obostranom potčinjavanju. Efescima 5:22.24 objašnjavaju ženinu potčinjenost mužu,dok stihovi 25-33 govore o muževljevoj požrtvovanoj ljubavi za svoju ženu. Prva Petrova 3:1-7 daje slična uputstva. Prva Korinćanima 7:4 kaže: „Žena ne raspolaže svojim telom, nego muž; isto tako i muž ne raspolaže svojim telom, nego žena". Dvoje pripadaju jedno drugom i pozvani su da vole jedno drugo kao što je Hristos voleo nas. Brak je slika Hrista i Crkve. Nasilje u porodici je u potpunoj suprotnosti sa Isusovim karakterom.

Bog takođe osuđuje nasilje u porodici koje uključuje decu. Psalam 127:3 kaže: „Deca su nasleđe koje od Boga dolazi; nagrada je plod utrobe majčine".Bog poverava decu roditeljima, a ti roditelji treba da pruže ljubav i brigu i pripreme ih za život. Efescima 6:4 kaže:„ I vi, očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih odgajajte u Gospodnjoj nauci i opomeni" (vidi takođe Kološanima 3:21). Deca treba da slušaju svoje roditelje (Efescima 6:1.3) i disciplina je bitna. Ali disciplina se suštinski razlikuje od nasilja i zlostavljanja.

Slediti Boga znači služiti drugima, bez manipulacije i kontrole. Isus je rekao svojim učenicima: „Koji hoće među vama da bude velik, neka vam služi, i koji hoće da bude među vama prvi, neka vam bude sluga; kao što Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da posluži i da život svoj da kao otkup za mnoge" (Matej 20:26-28). Njegova zapovest nama je da „volimo jedni druge" (Jovan 13:34). Efescima 5:1-2 kaže:„ Ugledajte se, dakle, na Boga kao njegova draga deca, i živite u ljubavi, kao što je i Hristos vas ljubio i samoga sebe predao za nas kao prinos i žrtvu Bogu na prijatan miris". Hrišćani su pozvani da požrtvovano vole druge, posebno one u svojim porodicama.

Oni koji trenutno doživljavaju porodično nasilje treba da učine sve što je moguće da izađu bezbedno iz te situacije. Često, najopasnije vreme za žrtvu porodičnog nasilja je kad on ili ona odu. Sledeći korak je možda kontaktiranje policije ili možda postoje drugi lokalni izvori pomoći. Njihov kontakt može se naći na internetu (PAŽNJA: kompjuteri mogu da se nadziru, pa posećujte te sajtove jedino ako ne postoji način da zlostavljač uđe u trag vašim online aktivnostima).

Kada je porodično nasilje u toku, bezbednost je na prvom mestu.

Čak i kada su žrtve fizički bezbedne, a telesne povrede zacelile, emotivni i psihološki ožiljci su i dalji duboki. Porodično nasilje može da ima i ozbiljne duhovne posledice. Žrtve mogu da izgube poverenje u Boga. Zašto bi On dozvolio da se tako nešto desi? Da li je On dostojan poverenja? Da li me On zaista voli? Gde je On bio kada sam bila zlostavljana? Za process izlečenja potrebno je vreme. Emotivna reakcija na situaciju mora da se desi. Ispravno je iskazati ljutnju zbog zlostavljanja. Ukoliko ne priznamo ozbiljnost situacije – ljutnju, zbunjenost, povređenost, sram itd – ne možemo se izlečiti. Često, na žrtve se prerano vrši pritisak da oproste. Oproštenje jeste ona finalna stvar koja će osloboditi žrtvu. Ali, pravo oproštenje ne može da se pruži, ako se ožiljci zlostavljanja prvo ne prepoznaju i sa njima se pozabavimo. Žrtve porodičnog nasilja će najverovatnije morati da se obrate za pomoć dobro obučenom hrišćanskom savetniku koji će ih voditi kroz proces isceljenja.

Ne treba da pretpostavimo da zlostavljači nemaju potrebe osim te da prestanu sa zlostavljanjem. Verovato postoje nerešeni problem koji su ih vodili da postanu skloni zlostavljanju. Ukoliko je zlostavljač voljan da prizna svoju krivicu i želi pomoć, postoji nada. Hrišćansko savetovanje može biti od velike vrednosti.

Svaka priča o porodičnom nasilju je drugačija. Situacije i ljudi su toliko različiti da nijedan članak ne može, u dovoljnoj meri, da se pozabavi ovim pitanjem. Međutim, opšte gledano, bračno savetovanje nije prigodno rešenje – bar ne dok je sva zlostavljanje prestalo, obe strane prošle kroz individualno savetovanje i dok obe strane ne požele pomirenje. Isto bi se odnosilo i na porodičnu terapiju. Deca nikada ne treba da budu stavljena u situaciju zlostavljanja ili da se od njih očekuje da ostanu u toj situaciji dok zlostavljač uči pobožnom roditeljstvu.

Božije srce pati zbog porodičnog nasilja. Njega žrtve porodičnog nasilja ne ostavljaju ravnodušnim, niti ih je On napustio. Njegov plan za ljudske odnose – posebno one unutar porodice- je divan opis onog ko On jeste. Svrha porodice bila je da odražava Božiju ljubav. Njega rastužuje kada se dom pretvori u mesto bola. Božija želja za one koji su upleteni u porodično nasilje- i žrtve i zlostavljače – je isceljenje i potpunost.

English



Vrati se na Srpsku stranu

Kakva je biblijska perspektiva na porodično nasilje?
Podelite ovu stranicu: Facebook icon Twitter icon Pinterest icon Email icon
© Copyright Got Questions Ministries