Da li Biblija poziva hrišćane da brane veru/ bore se za veru?



српски

Pitanje: Da li Biblija poziva hrišćane da brane veru/ bore se za veru?

Odgovor:
Klasičan stih koji promoviše apologetiku (odbranu hrišćanske vere) nalazi se u 1. Petrovoj 3:15, koji kaže da bi venici trebalo da odbrane „razlog nade koja je u vama". Jedini način da ovo uradimo dobro je da proučavamo razloge zašto verujemo u ono što verujemo. Ovo će nas pripremiti da uništimo „svako uzvišavanje koje se diže protiv bogopoznanja, i zarobljavamo svaku misao — za poslušnost Hristu", kao što Pavle kaže da treba da učinimo (2. Korinćanima 10:5). Pavle je praktikovao ono što je propovedao; u stvari, odbrana vere je bila njegova redovna aktivnost (Filipljanima 1:7). On govori o apologetici kao jednom od aspekata njegove misije u istom odeljku (st. 16). Takođe je rekao da je apologetika neophodna za one koji su u crkvenom vođstvu u Titu 1:9. Juda, Isusov apostol, pisao je: „Dragi moji, starajući se svakako da vam pišem o našem zajedničkom spasenju, osetih potrebu da vam pišem bodreći vas da se borite za veru koja je jednom zauvek predana svetima" (st.3).

Odakle apostolima ove ideje? Od samog Gospoda. Isus je bio apologeta sam za sebe, i često je tvrdio da bi trebalo da verujemo u Njega zbog dokaza koji nam je dao (Jovan 2:23; 10:25; 10:38; 14:29). U suštini, cela Biblija je puna božanskih čuda koja potvrđuju ono što Bog želi da verujemo (Izlazak 4:1-8, 1. Kraljeva 18:36-39; Dela 2:22-43; Jevrejima 2:3-4; 2. Korinćanima 12:12). Ljudi sa pravom odbijaju da veruju u nešto bez dokaza. Pošto je Bog stvorio ljude kao razumna bića, ne bi trebalo da se iznenadimo kada očekuje od nas da živimo razumno. Kao što je Norman Gajsler rekao: „To ne znači da nema prostora za veru, ali Bog želi da preduzmemo korake vere u svetlosti dokaza, a ne da tumaramo u mraku".

Oni koji se suprotstavljaju jasnom biblijskom učenju i primeru, mogu da kažu: „Ne treba da se brani Božija Reč!" Ali od svega što je na svetu napisano šta je Božija reč? Čim neko na to odgovori, on se bavi apologetikom. Neki tvrde da ljudski razum ne može ništa da nam kaže o Bogu – ali sama tvrdnja „razumno" je tvrdnja o Bogu. Ako nije, onda nema razloga da joj verujemo. Popularna izreka je: „Ako neko može da te nagovori na hrišćanstvo, onda neko drugi može da te odgovori". Zašto je to problem? Zar nije sam Pavle dao kriterijum za hrišćanstvo (vaskrsenje) po kome bi hrišćanstvo trebalo ili prihvatiti ili odbaciti, u 1. Korinćanima 15? Samo pogrešna pobožnost može da da negativan odgovor.

Međutim, sama apologetika, bez uticaja Svetog Duha ne može da nekoga dovede do vere koja spasava. Ovo za mnoge stvara lažnu dilemu. Ali ne treba da se radi o „Duhu nasuprot logici". Zašto ne bi oboje postojalo? Sveti Duh mora da nekoga pokrene da poveruje, ali to kako On to postiže je do Njega. Sa nekim ljudima koristi nevolje, kod drugih neko emotivno iskustvo, kod trećih upotrebljava razum. Bog može da koristi bilo kakva sredstva. Nama je data zapovest da koristimo apologetiku na što više mesta kada propovedamo jevanđelje.



Vrati se na Srpsku stranu



Da li Biblija poziva hrišćane da brane veru/ bore se za veru?