Да ли Библија позива хришћане да бране веру/ боре се за веру?



srpski

Питање: Да ли Библија позива хришћане да бране веру/ боре се за веру?

Одговор:
Класичан стих који промовише апологетику (одбрану хришћанске вере) налази се у 1. Петровој 3:15, који каже да би веници требало да одбране „разлог наде која је у вама". Једини начин да ово урадимо добро је да проучавамо разлоге зашто верујемо у оно што верујемо. Ово ће нас припремити да уништимо „свако узвишавање које се диже против богопознања, и заробљавамо сваку мисао — за послушност Христу", као што Павле каже да треба да учинимо (2. Коринћанима 10:5). Павле је практиковао оно што је проповедао; у ствари, одбрана вере је била његова редовна активност (Филипљанима 1:7). Он говори о апологетици као једном од аспеката његове мисије у истом одељку (ст. 16). Такође је рекао да је апологетика неопходна за оне који су у црквеном вођству у Титу 1:9. Јуда, Исусов апостол, писао је: „Драги моји, старајући се свакако да вам пишем о нашем заједничком спасењу, осетих потребу да вам пишем бодрећи вас да се борите за веру која је једном заувек предана светима" (ст.3).

Одакле апостолима ове идеје? Од самог Господа. Исус је био апологета сам за себе, и често је тврдио да би требало да верујемо у Њега због доказа који нам је дао (Јован 2:23; 10:25; 10:38; 14:29). У суштини, цела Библија је пуна божанских чуда која потврђују оно што Бог жели да верујемо (Излазак 4:1-8, 1. Краљева 18:36-39; Дела 2:22-43; Јеврејима 2:3-4; 2. Коринћанима 12:12). Људи са правом одбијају да верују у нешто без доказа. Пошто је Бог створио људе као разумна бића, не би требало да се изненадимо када очекује од нас да живимо разумно. Као што је Норман Гајслер рекао: „То не значи да нема простора за веру, али Бог жели да предузмемо кораке вере у светлости доказа, а не да тумарамо у мраку".

Они који се супротстављају јасном библијском учењу и примеру, могу да кажу: „Не треба да се брани Божија Реч!" Али од свега што је на свету написано шта је Божија реч? Чим неко на то одговори, он се бави апологетиком. Неки тврде да људски разум не може ништа да нам каже о Богу – али сама тврдња „разумно" је тврдња о Богу. Ако није, онда нема разлога да јој верујемо. Популарна изрека је: „Ако неко може да те наговори на хришћанство, онда неко други може да те одговори". Зашто је то проблем? Зар није сам Павле дао критеријум за хришћанство (васкрсење) по коме би хришћанство требало или прихватити или одбацити, у 1. Коринћанима 15? Само погрешна побожност може да да негативан одговор.

Међутим, сама апологетика, без утицаја Светог Духа не може да некога доведе до вере која спасава. Ово за многе ствара лажну дилему. Али не треба да се ради о „Духу насупрот логици". Зашто не би обоје постојало? Свети Дух мора да некога покрене да поверује, али то како Он то постиже је до Њега. Са неким људима користи невоље, код других неко емотивно искуство, код трећих употребљава разум. Бог може да користи било каква средства. Нама је дата заповест да користимо апологетику на што више места када проповедамо јеванђеље.



Врати се на Српску страну



Да ли Библија позива хришћане да бране веру/ боре се за веру?