U čemu je razlika između očiglednog prisustva Svetog Duha i Božije sveprisutnosti?


Pitanje: U čemu je razlika između očiglednog prisustva Svetog Duha i Božije sveprisutnosti?

Odgovor:
Božije sveprisustvo je Njegova osobina koja govori da je svuda u isto vreme. On je sveprisutan čak i onda kada ne doživljavamo Njegovo prisustvo. On je tu, čak i ako ga ne prepoznajemo. Božije očigledno prisustvo je, naravno, Njegovo prisustvo koje je očigledno – činjenica da je sa nama je jasna i ubedljiva.

Božije sveprisustvo se odnosi na sve Osobe Trojstva: Oca (Isaija 66:1), Sina (Jovan 1:48), i Svetog Duha (Psalam 139:7-8). Činjenica da je Bog sveprisutan može i ne mora da ima za ishod naše posebno iskustvo po tom pitanju. Međutim, Božije očigledno prisustvo je rezultat Njegove interakcije sa nama koja je očigledna i nesumnjiva. Tada doživljavamo Boga.

Sveto pismo beleži da je svaka od Osoba Trojstva pokazala Svoje očigledno prisustvo u životima određenih osoba. Bog Otac je progovorio Mojsiju u gorućem grmu u Izlasku, treća glava. Bog je bio sa Mojsijem sve vreme, ali tada, „preko pustinje", blizu gore Božije Horiv (Izlazak 3:1), Bog je odlučio da pokaže Svoje očigledno prisustvo. Bog Sin Božiji je pokazao Svoje očigledno prisustvo kroz Utelovljenje, kao što kaže Jovan 1:14: „I Reč se ovaploti i stanova među nama". Na dan Pedesetnice, u gornjoj sobi, prisustvo Svetog Duha je vernicima bilo očigledno: „Odjednom nasta huka sa neba kao kad duva silan vetar, te ispuni svu kuću u kojoj su sedeli. I pokazaše im se jezici koji se razdeliše, kao da su od vatre, pa se na svakog od njih postavi po jedan. Tada se svi ispuniše Duhom Svetim, pa počeše govoriti drugim jezicima — kako im je Duh davao da govore" (Dela 2:2-4). I zbog tog očiglednog Božijeg prisustva životi učenika su se toliko promenili da su „ceo svet uzbunili" (pogledaj Dela 17:6).

U teološkom smislu razumemo da je Bog sveprisutan, međutim ta činjenica se ne pokazuje jasno ljudskim čulima. To je realnost, ali ona ne mora da važi za većinu ljudi na planeti koji nemaju osećaj Njegovog prisustva. Osećaju da je daleko, ne blizu, i to osećanje postane njihovo shvatanje realnosti.

Mi poznajemo kroz svoje iskustvo Božije očigledno prisustvo. Očigledno prisustvo Duha ne mora da bude vidljivo ili čujno, niti nešto što se može osetiti fizički, ali bez obzira, Njegovo prisustvo se doživljava. Povremeno, kada Bog odluči, Njegov Duh pokazuje Svoje očigledno prisustvo, i naše teološko znanje postaje iskustveno znanje. Poznavanje po veri postaje bliskost puna ljubavi.

U psalmu 71, David se moli u svojoj muci svom ljubljenom, milostivom i pravednom Bogu. David razume da je Bog sa njim i to je razlog za molitvu. Pred kraj molitve David kaže: „Koliko si me puta bacao u velike i ljute nevolje, pak si me opet ostavio među živima i iz bezdana me zemaljskih opet izvadio. Mnogo si me puta podizao i ponavljao utehe" (stihovi 20-21). Božije prisustvo je bilo jedno vreme skriveno u Davidovom životu, i to je bilo vreme „velike i ljute nevolje" ali David se još jednom pouzdao u poznanje očiglednog Božijeg prisustva, i to je bilo vreme „podizanja i utehe".

Bog nikada nije ostavio Sedraha, Misaha i Avdenaga. Međutim, jedno vreme je izgledalo da je jedini moćnik kralj Navuhodonosor – i on je bio ubilački besan na tri Jevrejina. Kralj je, nesvestan Božijeg prisustva bacio svu trojicu u užarenu peć. Onda je Bog pokazao svoje očigledno prisustvo: „Tada se prepade car Navuhodonosor, i brže ustav progovori i reče svojim dvoranima: Ne bacismo li tri čoveka svezana u oganj? Odgovoriše i rekoše caru: Da, care. Odgovori i reče: Eno, vidim četiri čoveka odrešena gde hode posred ognja i nije im ništa, i četvrti kao da je Sin Božji" (Danilo 3:24–25). Božije očigledno prisustvo je postalo raspoznatljivo čak i paganskom kralju. To je bilo očigledno Božije prisustvo.

U stvarnosti nikada ne možemo da izgubimo Božije prisustvo, ali možemo da izgubimo osećaj da je prisutan. Nema trenutka kada Bog nije sa nama, ali postoji vreme kada Bog nije očigledno prisutan. Ponekad Njegovo prisustvo nije jasno ili očigledno ljudskom oku ili duhu. To je jedan od razloga što smo pozvani da „u veri živimo, a ne u gledanju" (2. Korinćanima 5:7). Božije sveprisustvo može da postoji a da ga nismo ni svesni, ali ne i Božije očigledno prisustvo. Cela poenta Božijeg očiglednog prisustva je da se probudi naša svest o njemu.

Vernici uvek imaju Svetog Duha sa njima. Sveto pismo kaže: „Zar ne znate da je vaše telo hram Duha Svetoga koji je u vama, koga imate od Boga" (1. Korinćanima 6:19). Duh neće biti uzet od nas. On je naš Utešitelj, Pomagač, naš Paracletos, sve dok se Hrist ne vrati (Jovan 14:16). Tada će Isus biti sa nama sasvim očigledno i zauvek.

Međutim, prebivanje Duha nije isto što i Njegovo očigledno prisustvo. Svaki vernik prolazi kroz periode kada ne „oseća" da je spasen ili dane kada obavljajući svoje aktivnosti nije svestan Božijeg prisustva u sebi. Ali postoje dani kada taj isti Duh koji prebiva u verniku, poseti vernika na poseban, očigledan način. To može da bude pesma koju će Duh prizvati u pamćenje, ili slučajan susret sa prijateljem; može da bude i podsticaj na molitvu, želja za proučavanjem Božije Reči, ili neopisiv osećaj mira – Duh nije ograničen načinom na koji će se otkriti. Poenta je da On pokazuje da je očigledno prisutan. On je naš Utešitelj, „... kojim vičemo: Ava, Oče! Sam Duh svedoči s našim duhom da smo deca Božija" (Rimljanima 8:15-16).

Da li bi trebalo da se pouzdamo u Božije sveprisustvo čak i onda kada ne osećamo da je On sa nama? Apsolutno da. Bog, koji ne može da laže, kaže da nas nikada neće ostaviti ni napustiti (Jevrejima 13:5). Da li bi trebalo takođe i da tražimo Božije očigledno prisustvo? Naravno. Ne radi se tome da se oslanjamo na osećanja niti da tražimo znak, ali očekujemo od Utešitelja da uteši Svoj narod – i rado priznajemo da nam je potrebna Njegova uteha.

English


Vrati se na Srpsku stranu
U čemu je razlika između očiglednog prisustva Svetog Duha i Božije sveprisutnosti?

Saznajte kako ...

Provedi večnost sa Bogom



Primite oproštaj od Boga