Kako mogu da verujem Bogu kada se suočavam sa nezaposlenošću, prinudnom naplatom ili bankrotstvom?


српски
Pitanje: Kako mogu da verujem Bogu kada se suočavam sa nezaposlenošću, prinudnom naplatom ili bankrotstvom?

Odgovor:
Gubitak zaposlenja i/ili prihoda je jedan od najstresnijih događaja u životu, posebno za one koji podržavaju porodicu. Oduzimanje porodičnog doma ili objavljivanje bankrotstva zbog nezaposlenosti dodatno pojačava strah, neizvesnost i emotivni nemir. Kod hrišćanina ili hrišćanke koji se suočava sa nezaposlenošću, prinudnom naplatom ili bankrotstvom, mogu se javiti dodatne sumnje u vezi sa Božijom dobrotom i Njegovim obećanjima da će se brinuti za svoju decu. Kako hrišćanin treba da postupi prilikom takvih katastrofičnih životnih događaja? Koji biblijski principi mogu da se primene kada je u pitanju gubitak doma ili posla ili doprinosa (zdravstveno/životno osiguranje, penzija)?

Prvo, važno je razumeti da je Bog osmislio rad za čovečanstvo. Rad je opisan u Bibliji kao koristan, jer obezbeđuje za naše potrebe (Izreke 14:23; Knjiga Propovednika 2:24; 3:13; 5:18-19) i daje nam sredstva da podelimo sa drugima u potrebi (Efescima 4:28). Pavle podseća vernike u Solunu da svako ko nije voljan da radi, ne treba da jede (2. Solunjanima 3:10) i da je on sam radio u šatoru da ne bi bio nikome teret (Dela 18:3; 2. Korinćanima 11:9). Zato, gubitak zaposlenja ne treba da bude izgovor za lenjost i treba da se posveti puna pažnja da se nađe drugo zaposlenje što je moguće brže (Izreke 6:9-11).

Istovremeno, možda neće biti moguće da se pronađe zaposlenje, koje je po plati i statusu istovetno onom koje je izgubljeno. U tim slučajevima, hrišćanin ne treba da dozvoli ponosu da ga spreči da prihvata poslove u drugim oblastima, čak i ako to znači niži status ili manju platu, bar trenutno. Treba, takođe, da budemo voljni da prihvatimo pomoć od drugih vernika i naše crkve, možda, u zamenu za rad koji treba da se uradi u domaćinstvima, dvorištima i zgradi crkve. Pružanje i prihvatanje pomoći u tim vremenima je blagoslov onima koji daju i onima koji primaju i prikazuje „zakon Hristov", a to je ljubav jednog prema drugom (Galatima 6:2; Jovan 13:34).

Slično tome, čak i gubitak porodičnog doma zbog prinudne naplate ili bankrotstva može da bude vreme blagoslova za porodicu, vreme kada roditelji i deca „zbiju redove" i postanu svesniji svoje ljubavi i bitnih stvari u životu- vera, porodica i zajednica – a manje usredsređeni na materijalne stvari koje nemaju nikakvu večnu vrednost i mogu da nestanu u trenutku. Takođe, Bog može da upotrebi ove okolnosti da nas podseti na istinu koju je Isus govorio u Mateju 6:19-20 i da ponovo usredsredimo svoja srca na nebesko bogatstvo.

Iznad svega, obnavljanje naše vere i poverenja u Božija obećanja su najbitiniji u periodu finansijskih poteškoća. Ponovo se podsećati odlomaka koji govore o Božijoj vernosti prema Njegovoj deci osnažiće i ohrabriće nas u trenucima kada budućnost izgleda sivo. Prva Korinćanima 10:13 nas podseća da je Bog veran i neće nas kušati preko mere onog što možemo da podnesemo i obezbediće izlaz iz iskušenja. Ovaj „izlaz" možda može da znači da će nam se, odmah, otvoriti vrata novog i boljeg posla. Takođe, može da znači duži period nezaposlenosti tokom kojeg se pokazala Božija vernost u obezbeđivanju hleba nasušnog. Može da znači novi dom ili može da znači život u skučenim okolnostima sa rođacima na određeno vreme. U svakom slučaju, izlaz je, u stvari, „put kroz" iskušenje u kome učimo o tome kako se Bog verno brine dok hoda sa nama kroz ceo taj težak period. Kada bude završeno vreme testiranja, naša vera biće ojačana i bićemo u stanju da osnažimo druge putem našeg jakog svedočanstva o Božijoj vernosti.

English


Vrati se na Srpsku stranu
Kako mogu da verujem Bogu kada se suočavam sa nezaposlenošću, prinudnom naplatom ili bankrotstvom?