Pitanje
Šta Biblija kaže o neopraštanju?
Odgovor
Biblija ima dosta toga da kaže o praštanju i neopraštanju. Možda je najpoznatije učenje o neopraštanju Isusova parabola o nemilosrdnom slugi, zapisana u Mateju 18:21-35. U paraboli, kralj oprašta izuzetno veliki dug (u suštini onaj koji se nikada ne može otplatiti) jednom od svojih slugu. Kasnije, međutim, taj isti sluga odbija da oprosti mali dug drugom čoveku. Kada je kralj čuo za ovo, opozvao je svoj prethodni oproštaj. Isus zaključuje govoreći: „ Tako će i otac moj nebeski učiniti vama, ako svaki ne oprosti od sveg srca svoga bratu svome" (Matej 18:35). Drugi odlomci nam govore da će nam biti oprošteno onako kako mi opraštamo (vidi Matej 6:14; 7:2; i Luka 6:37, na primer).
Ne treba da budimo zbunjeni ovde; Božje oproštenje nije zasnovano na našim delima. Opraštanje i spasenje u potpunosti su utemeljeni u Božjoj ličnosti i Isusovom delu iskupljenja na krstu. Međutim, naši postupci pokazuju našu veru i stepen do kojeg razumemo Božju milost (videti Jakovljevu 2:14-26 i Luku 7:47). Mi smo potpuno nedostojni, ali Isus je odlučio da plati cenu za naše grehe i da nam da oproštenje (Rimljanima 5:8). Kada zaista shvatimo veličinu Božjeg dara prema nama, bićemo u stanju da predamo taj dar drugima. Nama je data milost i treba da damo milost drugima zauzvrat. U paraboli smo zgroženi slugom koji nije hteo da oprosti manji dug nakon što mu je oprošten nenaplativi dug. Ipak, kada mi ne opraštamo, ponašamo se baš kao sluga u ovoj paraboli.
Neopraštanje nam takođe oduzima punoću života koji nam je Bog namenio. Umesto da promovišemo pravdu, naše neopraštanje se pretvara u gorčinu. Jevrejima 12:14-15 upozorava: „ Težite za mirom sa svima i za osvećenjem — bez čega niko neće videti Gospoda, pazeći da ko ne ostane bez blagodati Božije, i »da ne uzraste kakav gorak koren i ne uznemiri vas«, i da se mnogi njime ne opogane." Slično, 2. Korinćanima 2:5-11 upozorava da neopraštanje mogu biti otvorena vrata za Satanu da nas izbaci iz koloseka.
Takođe znamo da oni koji su zgrešili protiv nas – kojima možda ne želimo da oprostimo – će odgovarati pred Bogom (videti Rimljanima 12:19 i Jevrejima 10:30). Važno je shvatiti da oprostiti ne znači umanjiti nepravdu ili da obavezno treba da dođe do pomirenja. Kada odlučimo da oprostimo, oslobađamo čoveka od njegovih dugova prema nama. Odričemo se prava da tražimo ličnu osvetu. Odlučili smo da kažemo da mu nećemo zameriti njegovu nepravdu. Međutim, nije obavezno da toj osobi ponovo damo poverenje ili da je osobodimo od posledica greha. Rečeno nam je da je „plata za greh smrt" (Rimljanima 6:23). Iako nas Božje oproštenje oslobađa od večne smrti, ono nas ne oslobađa uvek od smrtonosnih posledica greha (kao što je prekinut odnos ili kazna koju pruža pravosudni sistem). Opraštanje ne znači da se ponašamo kao da nije učinjeno nikakvo zlo; to znači da priznajemo da nam je data izobilna milost i da nemamo pravo da držimo druge odgovornim za njihove grehove.
Iznova, Sveto pismo nas poziva da opraštamo jedni drugima. Na primer, Efescima 4:32 nam kaže: "Budite među sobom čestiti, milosrdni, praštajući jedan drugom — kao što je i Bog vama u Hristu oprostio." Nama je dadeno mnogo kada se radi o opraštanju, ali se mnogo očekuje od nas u zamenu (vidi Luka 12:48). Iako je opraštanje često teško, neopraštanje je neposlušnost prema Bogu i umanjivanje vrednosti Njegovog dara.
English
Šta Biblija kaže o neopraštanju?
