Питање
Шта Библија каже о неопраштању?
Одговор
Библија има доста тога да каже о праштању и неопраштању. Можда је најпознатије учење о неопраштању Исусова парабола о немилосрдном слуги, записана у Матеју 18:21-35. У параболи, краљ опрашта изузетно велики дуг (у суштини онај који се никада не може отплатити) једном од својих слугу. Касније, међутим, тај исти слуга одбија да опрости мали дуг другом човеку. Када је краљ чуо за ово, опозвао је свој претходни опроштај. Исус закључује говорец́и: „ Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако сваки не опрости од свег срца свога брату своме" (Матеј 18:35). Други одломци нам говоре да ц́е нам бити опроштено онако како ми опраштамо (види Матеј 6:14; 7:2; и Лука 6:37, на пример).
Не треба да будимо збуњени овде; Божје опроштење није засновано на нашим делима. Опраштање и спасење у потпуности су утемељени у Божјој личности и Исусовом делу искупљења на крсту. Међутим, наши поступци показују нашу веру и степен до којег разумемо Божју милост (видети Јаковљеву 2:14-26 и Луку 7:47). Ми смо потпуно недостојни, али Исус је одлучио да плати цену за наше грехе и да нам да опроштење (Римљанима 5:8). Када заиста шватимо величину Божјег дара према нама, бићемо у стању да предамо тај дар другима. Нама је дата милост и треба да дамо милост другима заузврат. У параболи смо згрожени слугом који није хтео да опрости мањи дуг након што му је опроштен ненаплативи дуг. Ипак, када ми не опраштамо, понашамо се баш као слуга у овој параболи.
Неопраштање нам такође одузима пуноћу живота који нам је Бог наменио. Уместо да промовишемо правду, наше неопраштање се претвара у горчину. Јеврејима 12:14-15 упозорава: „ Тежите за миром са свима и за освећењем — без чега нико неће видети Господа, пазећи да ко не остане без благодати Божије, и »да не узрасте какав горак корен и не узнемири вас«, и да се многи њиме не опогане." Слично, 2. Коринц́анима 2:5-11 упозорава да неопраштање могу бити отворена врата за Сатану да нас избаци из колосека.
Такође знамо да они који су згрешили против нас – којима можда не желимо да опростимо – ће одговарати пред Богом (видети Римљанима 12:19 и Јеврејима 10:30). Важно је шватити да опростити не значи умањити неправду или да обавезно треба да дође до помирења. Када одлучимо да опростимо, ослобађамо човека од његових дугова према нама. Одричемо се права да тражимо личну освету. Одлучили смо да кажемо да му нец́емо замерити његову неправду. Међутим, није обавезно да тој особи поново дамо поверење или да је осободимо од последица греха. Речено нам је да је „плата за грех смрт" (Римљанима 6:23). Иако нас Божје опроштење ослобађа од вечне смрти, оно нас не ослобађа увек од смртоносних последица греха (као што је прекинут однос или казна коју пружа правосудни систем). Опраштање не значи да се понашамо као да није учињено никакво зло; то значи да признајемо да нам је дата изобилна милост и да немамо право да држимо друге одговорним за њихове грехове.
Изнова, Свето писмо нас позива да опраштамо једни другима. На пример, Ефесцима 4:32 нам каже: "Будите међу собом честити, милосрдни, праштајући један другом — као што је и Бог вама у Христу опростио." Нама је дадено много када се ради о опраштању, али се много очекује од нас у замену (види Лука 12:48). Иако је опраштање често тешко, неопраштање је непослушност према Богу и умањивање вредности Његовог дара.
English
Шта Библија каже о неопраштању?
