Kršten sam na nebiblijski način. Da li treba da se ponovo krstim?



српски

Pitanje: Kršten sam na nebiblijski način. Da li treba da se ponovo krstim?

Odgovor:
Biblija je vrlo jasna u vezi sa krštenjem. Postoje dve stvari koje treba da razumemo. 1) Krštenje treba da se desi pošto osoba primi Isusa Hrista kao Spasitelja, verujući samo u Njega za spasenje. 2) Krštenje treba da bude uranjanjem. Reč krstiti doslovno znači „uroniti/zaroniti u vodu". Krštenje uranjanjem je jedini metod krštenja koji na ispravan način opisuje ono što krštenje simbolizuje – vernici koji umiru, sahranjeni sa Hristom i vaskrsnuti u novinu života (Rimljanima 6:3-4).

Ako imamo na umu ove dve ključne stvari, postavlja se pitanje šta je sa onim ljudima koji su kršteni na nebiblijski način? Radi pojašnjenja, hajde da ih podelimo takođe u dve kategorije. Prvo, one koji su kršteni pre nego što su postali hrišćani. Tipičan primer uključuje one koji su kršteni kao deca ili kasnije u životu, ali nisu poznavali Isusa kao Spasitelja kada su kršteni. U ovom slučaju, osoba definitivno treba ponovo da se krsti. Biblija ipak govori o krštenju kao činu koji se dešava posle spasenja. Simbolika krštenja se gubi ukoliko osoba nije istinski iskusila spasenje po veri u Isusa Hrista.

Drugo, oni koji su kršteni posle vere u Hrista, ali ne putem uranjanja. Ovo pitanje je malo teže. Može se reći da takva osoba nije istinski primila krštenje. Ukoliko je to bilo putem prskanja ili polivanja vode, to se ne uklapa u osnovnu definiciju reči krštenje, što znači „uroniti". Međutim, Biblija nigde specifično ne pominje slučaj nekog ko je bio „kršten", a da nije bio uronjen. U tom slučaju, ovo pitanje mora da se rešava na pojedinačnoj osnovi. Vernik koji je bio kršten na nebiblijski način treba da traži mudrost od Gospoda (Jakovljeva 1:5). Ukoliko njegova savest nije sigurna, bilo bi najbolje da se ponovo krsti da bi umirio savest (Rimljanima 14:23).



Vrati se na Srpsku stranu



Kršten sam na nebiblijski način. Da li treba da se ponovo krstim?