Da li Marko 16:16 podučava da je krštenje neophodno za spasenje?



српски

Pitanje: Da li Marko 16:16 podučava da je krštenje neophodno za spasenje?

Odgovor:
Kao i sa svakim drugim stihom ili odlomkom, njegovo učenje sagledavamo iz konteksta onog što Biblija inače uči na tu temu. U ovom slučaju krštenja i spasenja, Biblija jasno govori da je spasenje po blagodati kroz veru u Isusa Hrista, ne po bilo kakvim delima, uključujući i krštenje (Efescima 2:8-9). Tako, svako tumačenje koje dovodi do zaključka da je krštenje ili bilo koji drugi čin neophodan za spasenje je pogrešno tumačenje. Za više informacija, posetite našu internet stranicu „Da li je spasenje samo po veri ili po veri i delima?”

Što se tiče Marka 16:16, važno je da zapamtimo da postoje neki tekstualni problem sa Markom, glava 16, stihovi 9-20. Postoje neke nedoumice u vezi sa tim da li je to bio izvorno deo evanđelja po Marku ili je prepisivač kasnije dodao. Najbolje je, zato, ne zasnivati ključne doktrine na bilo čemu iz Marka 16:9-20, kao što je rukovanje zmijom, osim ako ne postoji potvrda u drugim biblijskim stihovima.

Ako pretpostvaimo da je stih 16 izvorni deo evanđelja po Marku, da li uči da je krštenje neophodno za spasenje? Kratki odgovor je ne, ne uči. Kada bi pretpostavljali da uči da je neophodan za spasenje, moramo da idemo dalje od onog što zapravo govori. Ono što ovaj stih uči je da je verovanje neophodno za spasenje, što se podudara sa nebrojeno mnogo drugih stihova gde se samo vera pominje (npr. Jovan 3:18, Jovan 5:24, Jovan 12:44, Jovan 20:31, 1. Jovanova 5:13).

„Ko poveruje i krsti se – bice spasen, a ko ne poveruje – biće osuđen” (Marko 16:16). Ovaj stih sastoji se od dve osnovne izjave. 1. – Ko poveruje i krsti se biće spašen. 2.- Ko ne poveruje, biće osuđen.

Dok nam ovaj stih govori nešto o vernicima koji su se krstili (spašeni su), ne govori nam o vernicima koji nisu bili kršteni. Da bi ovaj stih podučavao da je krštenje neophodno za spasenje, treća izjava bi bila neophodna – „onaj koji veruje i nije kršten biće osuđen” ili „ko nije kršten biće osuđen.” Ali, naravno, nijedna od ovih izjava ne nalazi se u ovom stihu.

Oni koji pokušavaju da upotrebe Marka 16:16 da bi podučavali kako je krštenje neophodno za spasenje čine uobičajenu, ali ozbiljnu grešku koja se ponekad zove greška negativnog zaključivanja. Greška je u sledećem: „Ako je izjava tačna, ne možemo da pretpostavimo da su svaka negacija (ili suprotnosti) ove izjave tačne”. Na primer, izjava „pas sa braon tačkama je životinja” je istinita; međutim, negacija „ako pas ima braon tačke, nije životinja” je lažna. Na isti način „onaj koji veruje i krsti se biće spašen” je istinita, ali izjava „onaj koji veruje, ali nije kršten neće biti spašen” je neopravdana pretpostavka. Ipak, to je upravo ono što čine oni koji podržavaju nanovo rođenje kroz krštenje.

Razmislite o ovom primeru: „Ko god veruje i živi u Kanzasu biće spašen, ali oni koji ne veruju biće osuđeni.” Ova izjava je tačna; stanovnici Kanzasa koji veruju u Isusa biće spašeni. Međutim, reći da će samo oni vernici koji žive u Kanzasu biti spašeni je nelogična i pogrešna pretpostavka. Ova izjava ne govori da vernik mora da živi u Kanzasu da bi otišao u raj. Slično, Marko 16:16 ne kaže da vernik mora da bude kršten. Ovaj stih navodi činjenicu o krštenim vernicima (oni će biti spašeni), ali ne kaže ništa o vernicima koji nisu kršteni. Možda postoje vernici koji ne žive u Kanzasu, ipak oni su i dalje spašeni; postoje možda i vernici koji nisu bili kršteni, ipak, oni su i dalje spašeni.

Jedan poseban uslov za spasenje navodi se u drugom delu Marka 16:16: „Ko ne poveruje – biće osuđen.” Suštinski, Isus daje pozitivan uslov za veru (ko god veruje biće spašen) i negativan uslov za neverovanje (ko god ne poveruje biće osuđen). Zato, možemo da kažemo, sa apsolutnom sigurnošću, da je vera uslov za spasenje. Još važnije, vidimo da se ovaj uslov stalno ponavlja kroz celu Bibliju (Jovan 3:16, Jovan 3:18, Jovan 3:36, Jovan 5:24, Jovan 6:53-54, Jovan 8:24, Dela 16:31).

Isus pominje stanje koje je u vezi sa spasenjem (krštenje) u Marku 16:16. Ali, stanje koje je u vezi sa nečim ne treba mešati sa zahtevom. Na primer, groznica je u vezi sa stanjem bolesti, ali groznica nije obavezna da bi neka bolest bila prisutna. Nigde u Bibliji ne pronalazimo izjavu „ko god nije kršten biće osuđen.” Stoga, ne možemo reći da je krštenje neophodno za spasenje na osnovu Marka 16:16 ili bilo kog drugog stiha.

Da li Marko 16:16 uči da je krštenje neophodno za spasenje ili ne? Ne, ne uči. Jasno govori da je vera neophodna za spasenje, ali ne dokazuje niti poriče ideju da je krštenje neophodno. Kako možemo, onda, da znamo, da li je krštenje potrebno radi spasenja? Moramo se posavetovati u potpunosti sa Božijom Rečju. Evo sažetka tog dokaza:

1. Biblija je jasna da se spašavamo isključivo po veri. Avram je bio spašen po veri i mi smo spašeni po veri (Rimljanima 4:1-25; Galatima 3:6-22).

2. Kroz Bibliju, u svakom sistemu, ljudi su bili spašeni bez krštenja. Svaki vernik u Starom zavetu (npr. Avram, Jakov, David, Solomon) su spašeni bez krštenja. Lopov na krstu bio je spašen bez krštenja. Kornelije je bio spašen pre krštenja (Dela 10:44-46).

3. – Krštenje je svedočanstvo o našoj veri i javno priznavanje da verujemo u Isusa Hrista. Biblija nam govori da imamo večn život od momenta kada poverujemo (Jovan 5:24) i verovanje uvek dolazi pre krštenja. Krštenje nas ne spašava isto koliko i ulazak u crkvu ili molitva. Spašavamo se kada poverujemo.

4.- Biblija nikada ne govori da onaj koji nije kršten nije spašen.

5.- Kada bi krštenje bilo uslov za spasenje, onda niko ne bi mogao da bude spašen bez prisustva druge osobe. Neko mora da bude prisutan da krsti osobu, pre njenog spasenja. Ovo ograničava onog ko se spašava i vreme njegovog spasenja. Posledice ove doktrine, kada se o tome logički zaključuje, su pogubne. Na primer, jedan vojnik koji poveruje na bojnom polju, ali pogine pre nego što se krsti, odlazi u pakao.

6. – Kroz Bibliju, vidimo da kada osoba poveruje postane vlasnik svih obećanja i blagoslova spasenja (Jovan 1:12, 3:16, 5:24, 6:47, 20:31, Dela 10:43, 13:39, 16:31). Kada osoba poveruje, ona poseduje večni život, nije podložna osudi i prešla je iz smrti u život (Jovan 5:24) – sve to se dešava pre nego što je krštena.

Ukoliko veruješ u nanovo rođenje putem krštenja, bilo bi dobro, da uz pomoć molitve, razmotriš ko ili šta je objekat tvoje vere. Da li je tvoja vera u fizički čin (krštenje) ili u svršeno delo Hrista na krstu? Kome ili čemu veruješ za spasenje? Da li je to senka (krštenje) ili suština (Isus Hristos)? Naša vera mora da se oslanja na samog Hrista. „U njemu imamo otkup - njegovom krvlju, oproštaj prestupa - po bogatstvu njegove blagodati” (Efescima 1:7).



Vrati se na Srpsku stranu



Da li Marko 16:16 podučava da je krštenje neophodno za spasenje?