Šta je liberalna hrišćanska teologija?


српски
Pitanje: Šta je liberalna hrišćanska teologija?

Odgovor:
U „liberalno hrišćanskoj" teologiji , koja nije nimalo hrišćanska, naglasak je dat ljudskom razumu i on se tretira kao finalni autoritet. Liberalni teolozi žele da pomire hrišćanstvo sa svetovnom naukom i „modernim razmišljanjem". Na taj način, oni se odnose prema nauci kao sveznajućoj, a prema Bibliji, kao prema pogrešnoj i knjizi punoj legendi. Rana poglavlja Postanja su svedena na poeziju ili fantaziju, poseduju poruku, ali ne smeju se shvatati doslovno (iako je Isus govorio o ovim ranim poglavljima u doslovnom smislu reči). Na čovečanstvo se ne gleda kao na potpuno izopačeno, pa tako liberalni teolozi imaju optimističan pogled na budućnost čovečanstva. Društveno evanđelje su takođe naglašava, dok se, istovremeno, poriče nesposobnost palog čoveka da ga ispuni. Da li je osoba spašena od svog greha i njegove kazne u paklu ne postavlja se više kao pitanje; glavna stvar je kako čovek postupa prema svom bližnjem. „Ljubav" našeg bližnjeg postaje glavno pitanje. Kao rezultat takvog razmišljanja liberalnih teologa, ti liberalni kvazi-hrišćanski teolozi podučavaju sledeće doktirne:

1) Biblija nije „Bogom-nadahnuta" i ima grešaka. Zbog tog verovanja, čovek (liberalni teolozi) mora da odluči koja su učenja ispravna, a koja nisu. Samo prosti ljudi veruju da je Biblija Bogom „nadahnuta" (u njenom izvornog značenju). To se suprotstavlja 2. Timoteju 3:16-17. „Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti, 17 da Božiji čovek bude savršen, pripravljen za svako dobro delo."

2) Devičansko Hristovo rođenje je mitološko pogrešno učenje. Ovo se direktno suprotstavlja Isaiji 7:14 i Luki 2.

3) Isus nije ustao iz mrtvih u telu. Ovo se suprotstavlja izveštajima o vaskrsenju u sva četiri evanđelja i u celom Novom zavetu.

4) Isus je bio dobar moralni učitelj, ali Njegovi sledbenici i njihovi sledbenici su sebi dali slobodu kada je u pitanju istorija Njegovog života zabeležena u Bibliji (nisu postojala„natprirodna" čuda), jer su evanđelja napisana mnogo godina kasnije i samo se pripisala ranim učenicima, da bi se dao veći značaj njihovim podučavanjima. Ovo se suprotstavlja odlomku iz 2. Timoteju i doktrini da je Bog natprirodno očuvao Bibliju.

5) Pakao nije stvaran. Čovek nije izgubljen u grehu i ne sledi mu buduća osuda, ukoliko nema odnos sa Hristom putem vere.

Čovek može da pomogne sebi; Hristova požrtvovana smrt nije neophodna, jer Bog pun ljubavi ne bi poslao ljude na takvo mesto kao što je pakao, pošto čovek nije rođen u grehu. Ovo je u suprotnosti samom Hristu, koji je sam za sebe rekao da je put do Boga, kroz Njegovu iskupljujuću smrt (Jovan 14:6).

6) Većina ljudskih autora Biblije nisu ljudi, za kakve se, tradicionalno, mislilo da jesu. Mojsije nije napisao prvih pet knjiga Biblije. Knjiga Danila imala je dva autora, jer nije postojao način da se detaljna „proročanstva" u kasnijiim poglavljima mogu znati unapred; morala su biti napisana posle činjenice. Isto razmišljanje se odnosi i na novozavetne knjige. Ove ideje suprotne su, ne samo Bibliji, već i istorijiskim dokumentima koja potkrepljuju postojanje ljudi koje liberali poriču.

7) Najbitnija stvar je da čovek „voli" svoga bližnjeg. Postupiti u ljubavi u svakoj situaciji nije ono što Biblija govori da je dobro, već ono što liberalni teolozi odluče da je dobro. Ovo poriče doktrinu potpune izopačenosti, koja govori da čovek nije sposoban da čini bilo šta što je dobro ili u ljubavi (Jeremija 17:9), dok ga ne iskupi Hristos i dobije novu prirodu (2. Korinćanima 5:17).

Postoji mnogo reči u Bibliji protiv onih koji poriču Hristovo božanstvo (2. Petrova 2:1) (što liberalno hrišćanstvo poriče); koji bi propovedali drugo evanđelje umesto onog koje su propovedali apostoli (Galatima 1:8) (što liberalni teolozi rade poričući neophodnost Hristove iskupljujuće smrti i propovedajući društveno evanđelje umesto toga). Biblija osuđuje one koji zlo zovu dobrim (Isaija 5:20) (što neke liberalne crkve čine prihvatajući homoseksualnost kao alternativni način života, dok Biblija to stalno osuđuje ).

Biblija govori protiv onih koji viču „mir, mir", kada mira nema (Jeremija 6:14) (što liberalni teolozi čine govoreći da čovek može da dostigne mir sa Bogom nezavisno od Hristove žrtve na krstu i da čovek ne treba da brine o budućoj Božijoj osudi). Božija Reč govori o vremenu kada će čovek imati obličje pobožnosti, ali će se odreći njene sile (2. Timoteju 3:5) (što liberalna teologija čini kada kaže da pstoji neka unutrašnja dobrota u čoveku kojoj nije potrebno ponovno rođenje Svetim Duhom kroz veru u Hrista). Biblija govori protiv onih koji bi da služe idolima umesto jednom istinskom Bogu (1. Dnevnika 16:26) (što liberalno hrišćanstvo čini, praveći lažnog Boga po svom nahođenju umesto slaveći Boga onako kako je On opisan u celoj Bibliji).

English
Vrati se na Srpsku stranu
Šta je liberalna hrišćanska teologija?