Шта је либерална хришћанска теологија?


srpski
Питање: Шта је либерална хришћанска теологија?

Одговор:
У „либерално хришћанској" теологији , која није нимало хришћанска, нагласак је дат људском разуму и он се третира као финални ауторитет. Либерални теолози желе да помире хришћанство са световном науком и „модерним размишљањем". На тај начин, они се односе према науци као свезнајућој, а према Библији, као према погрешној и књизи пуној легенди. Рана поглавља Постања су сведена на поезију или фантазију, поседују поруку, али не смеју се шватати дословно (иако је Исус говорио о овим раним поглављима у дословном смислу речи). На човечанство се не гледа као на потпуно изопачено, па тако либерални теолози имају оптимистичан поглед на будућност човечанства. Друштвено еванђеље су такође наглашава, док се, истовремено, пориче неспособност палог човека да га испуни. Да ли је особа спашена од свог греха и његове казне у паклу не поставља се више као питање; главна ствар је како човек поступа према свом ближњем. „Љубав" нашег ближњег постаје главно питање. Као резултат таквог размишљања либералних теолога, ти либерални квази-хришћански теолози подучавају следеће доктирне:

1) Библија није „Богом-надахнута" и има грешака. Због тог веровања, човек (либерални теолози) мора да одлучи која су учења исправна, а која нису. Само прости људи верују да је Библија Богом „надахнута" (у њеном изворног значењу). То се супротставља 2. Тимотеју 3:16-17. „Све Писмо је богонадахнуто и корисно за поуку, за карање, за поправљање, за одгајање у праведности, 17 да Божији човек буде савршен, приправљен за свако добро дело."

2) Девичанско Христово рођење је митолошко погрешно учење. Ово се директно супротставља Исаији 7:14 и Луки 2.

3) Исус није устао из мртвих у телу. Ово се супротставља извештајима о васкрсењу у сва четири еванђеља и у целом Новом завету.

4) Исус је био добар морални учитељ, али Његови следбеници и њихови следбеници су себи дали слободу када је у питању историја Његовог живота забележена у Библији (нису постојала„натприродна" чуда), јер су еванђеља написана много година касније и само се приписала раним ученицима, да би се дао већи значај њиховим подучавањима. Ово се супротставља одломку из 2. Тимотеју и доктрини да је Бог натприродно очувао Библију.

5) Пакао није стваран. Човек није изгубљен у греху и не следи му будућа осуда, уколико нема однос са Христом путем вере.

Човек може да помогне себи; Христова пожртвована смрт није неопходна, јер Бог пун љубави не би послао људе на такво место као што је пакао, пошто човек није рођен у греху. Ово је у супротности самом Христу, који је сам за себе рекао да је пут до Бога, кроз Његову искупљујућу смрт (Јован 14:6).

6) Већина људских аутора Библије нису људи, за какве се, традиционално, мислило да јесу. Мојсије није написао првих пет књига Библије. Књига Данила имала је два аутора, јер није постојао начин да се детаљна „пророчанства" у каснијиим поглављима могу знати унапред; морала су бити написана после чињенице. Исто размишљање се односи и на новозаветне књиге. Ове идеје супротне су, не само Библији, већ и историјиским документима која поткрепљују постојање људи које либерали поричу.

7) Најбитнија ствар је да човек „воли" свога ближњег. Поступити у љубави у свакој ситуацији није оно што Библија говори да је добро, већ оно што либерални теолози одлуче да је добро. Ово пориче доктрину потпуне изопачености, која говори да човек није способан да чини било шта што је добро или у љубави (Јеремија 17:9), док га не искупи Христос и добије нову природу (2. Коринћанима 5:17).

Постоји много речи у Библији против оних који поричу Христово божанство (2. Петрова 2:1) (што либерално хришћанство пориче); који би проповедали друго еванђеље уместо оног које су проповедали апостоли (Галатима 1:8) (што либерални теолози раде поричући неопходност Христове искупљујуће смрти и проповедајући друштвено еванђеље уместо тога). Библија осуђује оне који зло зову добрим (Исаија 5:20) (што неке либералне цркве чине прихватајући хомосексуалност као алтернативни начин живота, док Библија то стално осуђује ).

Библија говори против оних који вичу „мир, мир", када мира нема (Јеремија 6:14) (што либерални теолози чине говорећи да човек може да достигне мир са Богом независно од Христове жртве на крсту и да човек не треба да брине о будућој Божијој осуди). Божија Реч говори о времену када ће човек имати обличје побожности, али ће се одрећи њене силе (2. Тимотеју 3:5) (што либерална теологија чини када каже да пстоји нека унутрашња доброта у човеку којој није потребно поновно рођење Светим Духом кроз веру у Христа). Библија говори против оних који би да служе идолима уместо једном истинском Богу (1. Дневника 16:26) (што либерално хришћанство чини, правећи лажног Бога по свом нахођењу уместо славећи Бога онако како је Он описан у целој Библији).

English
Врати се на Српску страну
Шта је либерална хришћанска теологија?