Knjiga proroka Jone



српски

Autor: Prvi stih prvog poglavlja (Jona 1:1) identifikuje Proroka Jonu kao pisca ove knjige.

Datum pisanja: Knjiga je najverovatnije napisana između 793. i 758. godine pre Hrista.

Svrha pisanja: Ključne teme u ovoj knjizi su neposlušnost i preporod. Jonino iskustvo u utrobi kita mu pruža unikalnu mogućnost da traži unikalno izbavljenje, jer se pokajao tokom ovog podjednako unikalnog događaja. Njegova početna neposlušnost dovodi do preporoda, kako njega lično tako i Ninevije. Mnogi taj preporod posmatraju kao jedan od najvećih evanđeoskih napora svih vremena.

Ključni stihovi: Jona 1:3: "A Jona usta da beži u Tarsis od Gospoda..."

Jona 2:1: "Ali Gospod zapovedi, te velika riba proguta Jonu; i Jona bi u trbuhu ribljem tri dana i tri noći."

Jona 2:3: "Zavapih u nevolji svojoj ka Gospodu, i usliši me; iz utrobe grobne povikah, i Ti ču glas moj."

Jona 3:10: "I Bog vide dela njihova, gde se vratiše sa zlog puta svog; i raskaja se Bog oda zla koje reče da im učini, i ne učini."

Kratak rezime: Strah i ponos su razlozi zbog kojih je Jona bežao od Boga. On ne želi da ide u Nineviju kao što je Bog naredio, da propoveda pokajanje u narodu, jer oseća da su to njegovi neprijatelji, i uveren je da Bog neće ostvariti svoju pretnju da uništi taj grad. On se umesto toga ukrcao na brod za Tarsis, koji je u suprotnom smeru. Ubrzo je počela da besni oluja koja je posadu broda navela da odbace ostale mogućnosti i utvrde da je problem u Joni. Oni su Jonu bacilli u more gde ga je progutala velika riba. Jona je u trbuhu te ribe proveo tri dana i tri noći, i pokajao se za svoje grehe, nakon čega ga je riba izbljuvala na suvu zemlju (pitamo se zašto mu je tako dugo trebalo da se pokaje). Tada Jona odlazi na put od 500 milja u Nineviju i grad vodi u veliku obnovu. Međutim, umesto da bude zahvalan jer se narod pokajao, prorok je nezadovoljan (zapravo naduren). Ipak, Jona je naučio lekciju kada je Bog upotrebio vetar, tikvu i crva da mu pokaže da je On milosrdan.

Predskazanja: U samim Isusovim rečima se vidi da je Jona vid Hrista. U Mateju 12:40-41, Isus izjavljuje da će biti u grobu isto onoliko vremena koliko je Jona bio u trbuhu kita. On takođe kaže da su Fariseji i učitelji koji su odbacili Hrista odbacili Onog koji je daleko veći od Jone, dok su se Ninevijani pokajali nakon Jonine propovedi. Kao što je Jona doneo Nineviji istinu o Bogu u pogledu spasenja i pokajanja, tako i Isus donosi poruku (Jona 2:9; Jovan 14:6) spasenja kroz samog Boga (Rimljanima 11:36).

Praktična primena: Od Boga se ne možemo sakriti. Uprkos svim našim primedbama i odugovlačenju desiće se ono što On želi kroz nas da ostvari. Stih 2:10 Efescima nas podseća da On ima planove za nas i da će se postarati da se mi ponašamo u skladu sa tim planovima. Koliko bi lakše bilo kada bi Mu se mi, za razliku od Jone, bez odlaganja potčinili!

Božija ljubav se ispoljava u Njegovoj pristupačnosti svima, bez obzira na naš ugled, nacionalnost ili rasu. Svi ljudi u svim vremenima imaju slobodan izbor u pogledu Jevanđelja. Zadatak nas kao Hrišćana je da budemo Božije sredstvo putem koga svetu prenosi tu ponudu i da se radujemo spasenju drugih. To je iskustvo koje Bog želi da delimo sa Njim, da ne budemo ljubomorni ili kivni na one koji “preobražajem u poslednjem trenutku” dolaze ka Hristu, ili na one koji dolaze kroz okolnosti koje se razlikuju od naših.



Sažetak Starog Zaveta



Knjiga proroka Jone