Књига пророка Јоне



srpski

Аутор: Први стих првог поглавља (Јона 1:1) идентификује Пророка Јону као писца ове књиге.

Датум писања: Књига је највероватније написана између 793. и 758. године пре Христа.

Сврха писања: Кључне теме у овој књизи су непослушност и препород. Јонино искуство у утроби кита му пружа уникалну могућност да тражи уникално избављење, јер се покајао током овог пођеднако уникалног догађаја. Његова почетна непослушност доводи до препорода, како њега лично тако и Ниневије. Многи тај препород посматрају као један од највећих еванђеоских напора свих времена.

Кључни стихови: Јона 1:3: "А Јона уста да бежи у Тарсис од Господа..."

Јона 2:1: "Али Господ заповеди, те велика риба прогута Јону; и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи."

Јона 2:3: "Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој."

Јона 3:10: "И Бог виде дела њихова, где се вратише са злог пута свог; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини."

Кратак резиме: Страх и понос су разлози због којих је Јона бежао од Бога. Он не жели да иде у Ниневију као што је Бог наредио, да проповеда покајање у народу, јер осећа да су то његови непријатељи, и уверен је да Бог неће остварити своју претњу да уништи тај град. Он се уместо тога укрцао на брод за Тарсис, који је у супротном смеру. Убрзо је почела да бесни олуја која је посаду брода навела да одбаце остале могућности и утврде да је проблем у Јони. Они су Јону бацилли у море где га је прогутала велика риба. Јона је у трбуху те рибе провео три дана и три ноћи, и покајао се за своје грехе, након чега га је риба избљувала на суву земљу (питамо се зашто му је тако дуго требало да се покаје). Тада Јона одлази на пут од 500 миља у Ниневију и град води у велику обнову. Међутим, уместо да буде захвалан јер се народ покајао, пророк је незадовољан (заправо надурен). Ипак, Јона је научио лекцију када је Бог употребио ветар, тикву и црва да му покаже да је Он милосрдан.

Предсказања: У самим Исусовим речима се види да је Јона вид Христа. У Матеју 12:40-41, Исус изјављује да ће бити у гробу исто онолико времена колико је Јона био у трбуху кита. Он такође каже да су Фарисеји и учитељи који су одбацили Христа одбацили Оног који је далеко већи од Јоне, док су се Ниневијани покајали након Јонине проповеди. Као што је Јона донео Ниневији истину о Богу у погледу спасења и покајања, тако и Исус доноси поруку (Јона 2:9; Јован 14:6) спасења кроз самог Бога (Римљанима 11:36).

Практична примена: Од Бога се не можемо сакрити. Упркос свим нашим примедбама и одуговлачењу десиће се оно што Он жели кроз нас да оствари. Стих 2:10 Ефесцима нас подсећа да Он има планове за нас и да ће се постарати да се ми понашамо у складу са тим плановима. Колико би лакше било када би Му се ми, за разлику од Јоне, без одлагања потчинили!

Божија љубав се испољава у Његовој приступачности свима, без обзира на наш углед, националност или расу. Сви људи у свим временима имају слободан избор у погледу Јеванђеља. Задатак нас као Хришћана је да будемо Божије средство путем кога свету преноси ту понуду и да се радујемо спасењу других. То је искуство које Бог жели да делимо са Њим, да не будемо љубоморни или кивни на оне који “преображајем у последњем тренутку” долазе ка Христу, или на оне који долазе кроз околности које се разликују од наших.



Сажетак Старог Завета



Књига пророка Јоне