Knjiga proroka Joila



српски

Autor: U prvom stihu prvog poglavlja je navedeno da je Prorok Joil pisac ove knjige.

Datum pisanja: Pretpostavlja se da je knjiga je napisana između 835. i 800. godine pre Hrista.

Svrha pisanja: Judu je opustošila neizmerna horda skakavaca. Ova najezda skakavaca je sve uništila—žitna polja, vinograde, bašte i drveće. Joil skakavce opisuje simbolično kao marširanje ljudske vojske. On sve to što je zadesilo Judu vidi kao Božju osudu koja se bliži zbog njihovih greha. Kroz knjigu su istaknuta dva velika događaja. Jedan je najezda skakavaca, a drugi izlivanje Svetog Duha. Petar je citirao izlivanje Svetog Duha u drugom poglavlju knjige Dela apostolska, na dan Pedesetnice.

Ključni stihovi: Joil 1:4: "Šta osta iza gusenice izjede skakavac, i šta osta iza skakavca izjede hrušt, i šta osta iza hrušta izjede crv."

Joil 2:25: "I naknadiću vam godine koje izjede skakavac…"

Joil 2:28: "I posle ću izliti duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare."

Kratak rezime: Strahovitu pošast skakavaca je širom zemlje pratila velika glad. Joil ova dešavanja koristi kao način da Judi pošalje poruku upozorenja. Ako se ljudi što pre i iskrenije ne pokaju, neprijateljske vojske će prožderati zemlju isto kao što to sada čini priroda. On poziva sve ljude i sveštenstvo da poste i da se pokore, ako žele Božji oproštaj. Ukoliko to učine duhovni i telesni blagoslov će biti vraćen narodu. Ipak se bliži Dan Gospodnji. U tom trenutku, kada svi narodi prime Njegovu presudu, užasni skakavci će izgledati kao mušice.

Najvažnija tema Joilove knjige je Dan Gospodnji, dan Božjeg gneva i osude. To je dan kada će Bog pokazati Svoje osobine - gnev, moć i svetost, i kada će zastrašiti Svoje neprijatelje. Kroz prvo poglavlje, Dan Gospodnji je istorijsko preživljavanje pošasti skakavaca na zemlji. Poglavlje 2:1-17 je prelazni deo u kome Joil metaforično govori o najezdi skakavaca i suši čime ponovo poziva na pokajanje. Poglavlja 2:18-3:21 opisuju Dan gospodnji u eshatološkom smislu i razjašnjavaju poziv na pokajanje predskazanjima fizičke (2:21-27), duhovne (2:28-32), i obnove naroda (3:1-21).

Predskazanja: Svaki put kada se u Starom Zavetu govori o presudi zbog greha predskazan je Hristov dolazak, bez obzira da li je reč o pojedinačnom ili grehu celog naroda. Starozavetni proroci stalno opominju Izraelce da se pokaju, ali čak i kada oni to učine, njihovo pokajanje je u granicama poštovanja zakona i dela. Njihove žrtve su postojale ali su bile u senci najveće žrtve, date jednom za svagda, koja će se desiti na krstu (Jevrejima 10:10). Joil nam govori da će Božja krajnja presuda, koja pada na Dan Gospodnji biti “velika i strašna. I ko može da je izdrži?” (Joil 2:11). Odgovor je da mi sami nikada ne možemo izdržati taj trenutak. Ipak ne treba da se plašimo Sudnjeg Dana ukoliko smo našu veru položili u Hrista za iskupljenje naših greha.

Praktična primena: Ukoliko se ne pokajemo presuda će biti oštra, potpuna i sigurna. Ne bi trebalo da verujemo u naš posed već u Gospoga Boga našeg. Ponekad Bog može da koristi prirodu, nesreću ili druge svakidašnje pojave da nas približi Sebi. Svojom milošću i blagodaću Bog je pružio konačni plan za naše spasenje—Isusa Hrista, raspinjući ga za naše grehe i menjajući naše grehe za Njegovu savršenu pravednost (2. Korinćanima 5:21). Nema vremena za gubljenje. Božija presuda će brzo doći, kao lupež u noći (1. Solunjanima 5:2), a mi moramo biti spremni. Danas je dan spasenja (2. Korinćanima 6:2). “Tražite Gospoda, dok se može naći; prizivajte Ga, dokle je blizu. Neka bezbožnik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovaću se na nj, i k Bogu našem, jer prašta mnogo” (Isaija 55:6-7). Samo ako se opredelimo za Božje spasenje možemo izbeći Njegov gnev na Sudnji Dan.



Sažetak Starog Zaveta



Knjiga proroka Joila