Књига пророка Јоила



srpski

Аутор: У првом стиху првог поглавља је наведено да је Пророк Јоил писац ове књиге.

Датум писања: Претпоставља се да је књига је написана између 835. и 800. године пре Христа.

Сврха писања: Јуду је опустошила неизмерна хорда скакаваца. Ова најезда скакаваца је све уништила—житна поља, винограде, баште и дрвеће. Јоил скакавце описује симболично као марширање људске војске. Он све то што је задесило Јуду види као Божју осуду која се ближи због њихових греха. Кроз књигу су истакнута два велика догађаја. Један је најезда скакаваца, а други изливање Светог Духа. Петар је цитирао изливање Светог Духа у другом поглављу књиге Дела апостолска, на дан Педесетнице.

Кључни стихови: Јоил 1:4: "Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв."

Јоил 2:25: "И накнадићу вам године које изједе скакавац…"

Јоил 2:28: "И после ћу излити дух свој на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре."

Кратак резиме: Страховиту пошаст скакаваца је широм земље пратила велика глад. Јоил ова дешавања користи као начин да Јуди пошаље поруку упозорења. Ако се људи што пре и искреније не покају, непријатељске војске ће прождерати земљу исто као што то сада чини природа. Он позива све људе и свештенство да посте и да се покоре, ако желе Божји опроштај. Уколико то учине духовни и телесни благослов ће бити враћен народу. Ипак се ближи Дан Господњи. У том тренутку, када сви народи приме Његову пресуду, ужасни скакавци ће изгледати као мушице.

Најважнија тема Јоилове књиге је Дан Господњи, дан Божјег гнева и осуде. То је дан када ће Бог показати Своје особине - гнев, моћ и светост, и када ће застрашити Своје непријатеље. Кроз прво поглавље, Дан Господњи је историјско преживљавање пошасти скакаваца на земљи. Поглавље 2:1-17 је прелазни део у коме Јоил метафорично говори о најезди скакаваца и суши чиме поново позива на покајање. Поглавља 2:18-3:21 описују Дан господњи у ешатолошком смислу и разјашњавају позив на покајање предсказањима физичке (2:21-27), духовне (2:28-32), и обнове народа (3:1-21).

Предсказања: Сваки пут када се у Старом Завету говори о пресуди због греха предсказан је Христов долазак, без обзира да ли је реч о појединачном или греху целог народа. Старозаветни пророци стално опомињу Израелце да се покају, али чак и када они то учине, њихово покајање је у границама поштовања закона и дела. Њихове жртве су постојале али су биле у сенци највеће жртве, дате једном за свагда, која ће се десити на крсту (Јеврејима 10:10). Јоил нам говори да ће Божја крајња пресуда, која пада на Дан Господњи бити “велика и страшна. И ко може да је издржи?” (Јоил 2:11). Одговор је да ми сами никада не можемо издржати тај тренутак. Ипак не треба да се плашимо Судњег Дана уколико смо нашу веру положили у Христа за искупљење наших греха.

Практична примена: Уколико се не покајемо пресуда ће бити оштра, потпуна и сигурна. Не би требало да верујемо у наш посед већ у Госпога Бога нашег. Понекад Бог може да користи природу, несрећу или друге свакидашње појаве да нас приближи Себи. Својом милошћу и благодаћу Бог је пружио коначни план за наше спасење—Исуса Христа, распињући га за наше грехе и мењајући наше грехе за Његову савршену праведност (2. Коринћанима 5:21). Нема времена за губљење. Божија пресуда ће брзо доћи, као лупеж у ноћи (1. Солуњанима 5:2), а ми морамо бити спремни. Данас је дан спасења (2. Коринћанима 6:2). “Тражите Господа, док се може наћи; призивајте Га, докле је близу. Нека безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје; и нека се врати ка Господу, и смиловаћу се на њ, и к Богу нашем, јер прашта много” (Исаија 55:6-7). Само ако се определимо за Божје спасење можемо избећи Његов гнев на Судњи Дан.



Сажетак Старог Завета



Књига пророка Јоила