Knjiga o Jovu



српски

Autor: Knjiga o Jovu nema konkretno ime autora. Autori su najverovatnije Jov, Elijuj, Mojsije i Solomon.

Datum pisanja: Datum pisanja Knjige o Jovu zavisi od toga ko je tačno bio autor. Ukoliko je autor bio Mojsije, datum bi mogao biti oko 1140. godine pre Hrista. Ako je to bio Solomon, datum bi mogao biti oko 950. pre Hrista. Ne znamo tačan datum pisanja iz razloga što se ne zna ko je sigurno napisao knjigu.

Svrha pisanja: Knjiga o Jovu nam pomaže da razumemo sledeće: Satana nam ne može naneti novčano i telesno razaranje, osim po Božjoj dozvoli. Bog ima moć nad onim što Satana može ili ne može da uradi. Ljudi nemaju sposobnosti da razumeju “šta stoji” iza svih patnji na svetu. Bezbožnici će trpeti posledice. Ne možemo uvek kriviti svoju patnju i greh za naš način života. Patnja nekada može biti poželjna da bi očistili, testirali, naučili ili ojačali dušu. Bog treba da nam je dovoljan, On zaslužuje i traži od nas ljubav i slavljenje u svim okolnostima života.

Ključni stihovi: Jov 1:1, “Beše čovek u zemlji Uzu po imenu Jov; i taj čovek beše dobar i pravedan, i bojaše se Boga, i uklanjaše se oda zla.”

Jov 1:21, “I reče: Go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se i vratiti onamo. GOSPOD dade, GOSPOD uze, da je blagosloveno ime GOSPODNJE.”

Jov 38:1-2, “Tada odgovori Gospod Jovu iz vihora i reče: “Ko je to što zamračuje savet rečima nerazumno?””

Jov 42:5-6, “Ušima slušah o Tebi, a sada Te oko moje vidi. Zato poričem, i kajem se u prahu i pepelu.”

Kratak sažetak: Knjiga započinje događajem u raju, kada Sotona dolazi da optuži Jova pred Bogom. On tvrdi da Jov jedino služi Bogu zato što ga Bog štiti i traži Božju dozvolu da testira Jovovu veru i odanost. Bog u određenim granicama daje Svoju dozvolu. Nakon što je Jov izgubio porodicu, bogatstvo i zdravlje, postavlja se pitanje: Zašto pravedni pate? Njegova tri prijatelja Elifas, Vildad i Sofar, dolaze da ga “uteše” i da razgovaraju sa njim o tim tragedijama. Oni tvrde da su njegove tragedije kazna za njegov grešan život. Jov, međutim, svo vreme ostaje odan Bogu i tvrdi da njegov život nije bio grešan. Četvrti čovek, Elijuj, je rekao Jovu da treba da se ponizi i potčini Božijoj presudi, i time očisti svoj život. Konačno, Jov pita Samog Boga, uči korisne lekcije o Božjoj suverenostii i potrebi da potpuno veruje u Gospoda. Posle toga Jovu se ustanovljava zdravlje, sreća i napredak, i to u većoj meri od onoga što je imao pre.

Predskazanje: Dok je razmišljao o uzroku svoje bede Jov je imao tri pitanja na umu, a za koje postoje odgovori samo u Gospodu Isusu Hristu. Ova pitanja se javljaju u poglavlju 14. Prvo, u stihu 4, Jov pita: “Ko može razlikovati šta je čisto a šta nečisto? Niko!?” Jovovo pitanje dolazi iz srca i priznaje da nikako ne može ugoditi Bogu ili se opravdati u Negovim očima. Bog je svet; mi nismo. Zbog toga postoji veliki jaz između čoveka i Boga, uzrokovan grehom. Ipak odgovor na Jovovo bolno pitanje je pronađeno u Isusu Hristu. On je platio kaznu za naš greh i zamenio je za Njegovu pravednost, čineći nas prihvatljivim pred Bogom (Jevrejima 10:14; Kološanima 1:21-23; 2. Korinćanima 5:17).

Jovovo drugo pitanje: “A čovek umire iznemogao; i kad izdahne čovek, gde je?” (Jov 14) je pitanje o večnosti i životu i umiranju čiji je odgovor jedino u Hristu. U životu sa Hristom, na pitanje ‘gde je on?’ odgovor je: večni život na nebu. Bez Hrista, odgovor je: večnost u “spoljnjoj tami” gde se čuje “plač i škrgut zubima” (Matej 25:30).

Treće Jovovo pitanje, pronađeno u stihu 14, je: “Ako čovek umre, da li će ponovo živeti?” Još jednom, odgovor se nalazi u Hristu. Mi zapravo ne živimo ponovo ako smo u Njemu. “A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost, i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti reč što je napisana: "Pobeda proždre smrt! Gde ti je, smrti, pobeda? Gde ti je, smrti, žalac?" (1. Korinćanima 15:54-55).

Praktična primena: Knjiga o Jovu nas podseća da postoji “opšti sukob” koji se dešava u pozadini o kojoj mi obično ništa ne znamo. Često se pitamo zašto Bog dozvoljava nešto, i dovodimo u pitanje ili sumnjamo u Božju dobrotu, a ne vidimo kompletnu sliku. Knjiga o Jovu nas uči da verujemo u Boga u svim okolnostima. Moramo verovati Bogu, ne samo onda KADA ne razumemo, nego i ZATO ŠTO ne razumemo. Psalam nam govori “Što se tiče Boga, njegov put je savršen” (Psalam 18:30). Ako su Božji putevi “savršeni”, onda možemo verovati da šta god On radi – i šta god On omogućava – je takođe savršeno. Ovo možda za nas izgleda nemoguće, ali naši umovi nisu isti kao Božji. Istina je da ne možemo očekivati da savršeno razumemo Njegov um, na šta nas on i podseća “Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod; Nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su putevi moji viši od vaših puteva, i misli moje od vaših misli.” (Isaija 55:8-9). Ipak, naša dužnost prema Bogu je da Ga slušamo, da Mu verujemo i ugađamo Njegovoj volji, bez obzira da li razumemo ili ne.



Sažetak Starog Zaveta



Knjiga o Jovu