Knjiga Jevrejima



српски

Autor: Iako neki uključuju knjigu Jevrejima među Pavlove poslanice, konkretan identitet autora ostaje zagonetka. Ono što nedostaje je Pavlovo poslovično pozdravljanje zajedničko njegovim drugim delima. Pored toga, činjenica da se pisac ove poslanice oslanjao na znanje i informacije koje su mu obezbedili drugi očevici Isusa Hrista (2:3) dovodi u sumnju Pavlovo autorstvo. Neki autorstvo pripisuju Luki; drugi navode da su knjige možda napisali Apolos, Varnava, Sila, Filip, Akila i Priscila. Bez obzira na to čija je ljudska ruka držala pero, Sveti Božiji Duh je božanski autor celog Pisma (2. Timoteju 3:16); stoga, knjiga Jevrejima u sebi sadrži isti kananoski autoritet kao i ostalih 65 knjiga Biblije.

Datum pisanja: Ranocrkveni otac Klement citirao je iz knjige Jevrejima 95. godine nove ere. Međutim, unutrašnji dokazi kao što je činjenica da je Timotej bio živ u vreme pisanja poslanice i odsustvo bilo kog dokaza koji je pokazivao kraj starozavetnog sistema žrtvovanja koji se desio sa uništenjem Jerusalima 70. godine nove ere ukazuje da je knjiga napisana oko 65. godine nove ere.

Svrha pisanja: Pokojni doktor Volter Martin, osnivač Hrišćanskog istraživačkog instituta i pisac bestselera „Kraljevstvo kultova“ napravio je ironičnu dosetku da je knjigu Jevrejima napisao Jevrejin drugim Jevrejima govoreći im da Jevreji treba da prestanu da se ponašaju kao Jevreji. U suštini, mnogi rani jevrejski vernici su se vraćali ritualima judaizma da bi izbegli sve veće progonstvo. Ovo pismo je, stoga, upozorenje tim progonjenim hrišćanima da nastave da žive u blagodati Isusa Hrista.

Ključni stihovi:
Jevrejima 1:1-2: „Bog, koji je od davnine mnogo puta i na mnogo načina govorio našim očevima preko proroka, u ove poslednje dane progovorio nam je preko Sina, koga je postavio za naslednika svega, čijim posredstvom je i svet stvorio“.

Jevrejima 2:3: „Kako ćemo je izbeći mi, ako prenebregnemo toliko spasenje, koje je počelo Gospodnjim propovedanjem, a koje je za nas utvrđeno od onih koji su ga čuli“.

Jevrejima 4:14-16: „Kad, dakle, imamo velikog prvosveštenika koji je prošao nebesa, Isusa, Sina Božijeg, držimo se čvrsto našeg veroispovedanja. Jer mi nemamo prvosveštenika koji ne može saosećati sa našim slabostima, nego je on u svemu bio iskušan - slično nama - izuzev greha. Pristupajmo, dakle, slobodno prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat kad nam zatreba pomoć“.

Jevrejima 11:1: „A vera je tvrdo pouzdanje u ono čemu se nadamo, osvedočenje o stvarima koje ne vidimo“.

Jevrejima 12:1-2: „Zato, dakle, i mi kad imamo oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svaki teret i greh koji nas lako zapliće, strpljivošću trčimo trku koja nam predstoji, gledajući na Isusa, začetnika i usavršitelja vere, koji je umesto radosti - koja je bila pred njim - podneo krst prezrevši sramotu, i seo s desne strane Božijeg prestola“.

Sažetak: Knjiga Jevrejima obraća se trima odvojenim grupama: vernicima u Hristu, nevernima koji su posedovali znanje i intelektualno prihvatali činjenice o Hristu i nevernicima koji su bili privučeni Hristu, ali koji su ga na kraju odbacili. Bitno je razumeti kojoj grupi se autor obraća u kom odeljku. Propust može da dovede do zaključaka koji nisu u skladu sa ostatkom Pisma. Pisac Jevrejima stalno pominje Hristovu superiornost kako u kontekstu Njegove ličnosti, tako i službe. U starozavetnim spisima, razumemo da su rituali i ceremonije u judaizmu simbolično ukazivali na dolazak Mesije. Drugim rečima, judejski rituali bili su senka onog što će doći. Knjiga Jevrejima nam govori da je Isus Hristos bolje nego bilo šta što sama religija može da pruži. Sva religijska raskoš i običaji blede u poređenju sa ličnošću, radom i službom Isusa Hrista. Stoga, superiornost Isusa Hrista je ono što ostaje tema ovog ubedljivo napisanog pisma.

Povezanost sa Starim zavetom: Možda nigde u Novom zavetu, Stari zavet nije tako u središtu kao u knjizi Jevrejima, koja svoje temelje ima u levitskom sveštenstvu. Pisac Jevrejima stalno poredi nepodesnost starozavetnog sistema žrtvovanja sa savršenstvom i kompletnošću u Hristu. Dok je Stari savez zahtevao stalne žrtve i okajanje greha jednom godišnje koje je nudio sveštenik, Novi savez obezbeđuje žrtvu kroz Hrista jednom i za svagda (Jevrejima 10:10) i direktan pristup Božijem prestolu za sve koji su u Njemu.

Praktična primena: Bogata u temeljnoj hrišćanskoj doktrini, ova poslanica Jevrejima takođe daje ohrabrujuće primere Božijih „heroja vere“ koji su istrajali uprkos velikim poteškoćama i neprijateljskim okolnostima (Jevrejima 11). Ovi članovi Božije staze vernih pružaju neverovatne dokaze o Božijem bezuslovnom jemstvu i potpunoj pouzdanosti. Na isti način, mi možemo da zadržimo savršeno pouzdanje u Božija bogata obećanja, bez obzira na naše okolnosti, tako što ćemo da razmišljamo o Božijoj nepomičnoj vernosti i radu u životima Njegovih starozavetnih svetaca.

Pisac Jevreja daje bogata ohrabrenja vernicima, ali postoji pet svetih upozorenja kojih se moramo držati. Postoji opasnost od zanemarivanja (Jevrejima 2:1-4), opasnost neverovanja (Jevrejima 3:7-4:13), opasnost od duhovne nezrelosti (Jevrejima 5:11-6:20), opasnost od neistrajnosti (Jevrejima 10:26-39) i urodjena opasnost odbijanja Boga (Jevrejima 12:25-29). Tako, u ovom neprevaziđenom bogatstvu doktrine, nalazimo okrepljujući izvor ohrabrenja i izvor zdravog, praktičnog upozorenja protiv lenjosti u našem hrišćanskom hodu. Ali postoji još nešto, jer u Jevrejima nalazimo veličanstven portret našeg Gospoda Isusa Hrista – začetnika i usavršitelja našeg velikog spasenja (Jevrejima 12:2).



Sažetak Novog Zaveta



Knjiga Jevrejima