Knjiga Filemonu



српски

Autor: Autor knjige Filemonu bio je apostol Pavle (Filemon 1:1)

Datum pisanja: Knjiga Filemonu napisana je oko 60. godine nove ere.

Svrha pisanja: Pismo Filemonu je najkraće od svih Pavlovih pisama i bavi se ropstvom. Pismo navodi da je Pavle bio u zatvoru u vreme pisanja. Filemon je bio robovlasnik, a takođe i domaćin crkve u svom domu. Tokom Pavlove službe u Efesu, Filemon je verovatno putovao do tog grada, čuo Pavlovu propoved i postao hrišćanin. Rob Onisim je opljačkao svoj gospodara Filemona i pobegao, sticajem okolnosti, u pravcu Rima i Pavla. Onisim je još uvek bio Filemonovo vlasnštvo, a Pavle je pisao da izgladi situaciju i olakša put njegovog povratka gospodaru. Putem Pavlovog svedočenja, Onisim je postao hrišćanin (Filemon 10) i Pavle je želeo da Filemon primi Onisima kao brata u Hristu, a ne samo kao roba.

Ključni stihovi:
Filemon 6: „A tvoje učestvovanje u veri bude delotvorno u poznanju svakoga dobra što je u vama za Hrista“.

Filemenon 16: „….ne više kao roba, nego više od roba, kao dragoga brata, naročito meni, a kamo li tebi - i kao čovek i u Gospodu“.

Filemon 18: „Ako ti je pak naneo kakvu štetu ili ti što duguje, to upiši na moj račun“.

Sažetak: Pavle je upozorio gospodare robova da imaju odgovornost prema robovima i prikazao je robove kao odgovorna moralna bića koja treba da se plaše Boga. U Filemonu, Pavle nije osudio ropstvo, već je predstavio Onisima kao hrišćanskog brata, a ne roba. Kada vlasnik može da nazove slugu bratom, sluga je dosegao status u kome pravno zvanje roba postaje besmisleno. Rana crkva nije direktno napadala ropstvo, ali jeste postavila osnovu za jedan novi odnos između vlasnika i roba. Pavle je želeo da ujedini i Filemona i Onisima u hrišćanskoj ljubavi, tako da bi emancipacija postala neophodna. Samo pošto se izloži svetlu evanđelja, institucija ropstva može da umre.

Povezanost sa Starim zavetom: Možda nigde drugde u Novom zavetu nije tako lepo opisana razlika između zakona i blagodati. I rimski zakon i Mojsijev zakon Starog zaveta davali su Filemonu pravo da kazni odbeglog roba koji je bio smatran vlasništvom. Ali savez blagodati kroz Isusa Hrista dozvolio je i gospodaru i robu da imaju ravnopravno zajedništvo u ljubavi u Hristovom telu.

Praktična primena: Poslodavci, političke vođe, direktori kompanija i roditelji mogu da prate duh Pavlovog učenja tako što će se odnositi prema hrišćanskim radnicima, saradnicima i članovima porodice kao prema članovima Hristovog tela. Hrišćani u modernom društvu ne smeju da gledaju na svoje pomoćnike kao na odskočnu dasku koja će im pomoći da postignu svoje ambicije, već kao na hrišćansku braću i sestre prema kojima se moraju blagodatno odnositi. Pored toga, mnoge hrišćanske vođe moraju da prepoznaju da ih Bog smatra odgovornima zbog načina na koji se odnose prema onima koji rade za njih, bilo da su pomoćnici hrišćani ili ne. Na kraju će morati da odgovaraju Bogu za svoje postupke (Kološanima 4:1).



Sažetak Novog Zaveta



Knjiga Filemonu