Књига Филемону



srpski

Аутор: Аутор књиге Филемону био је апостол Павле (Филемон 1:1)

Датум писања: Књига Филемону написана је око 60. године нове ере.

Сврха писања: Писмо Филемону је најкраће од свих Павлових писама и бави се ропством. Писмо наводи да је Павле био у затвору у време писања. Филемон је био робовласник, а такође и домаћин цркве у свом дому. Током Павлове службе у Ефесу, Филемон је вероватно путовао до тог града, чуо Павлову проповед и постао хришћанин. Роб Онисим је опљачкао свој господара Филемона и побегао, стицајем околности, у правцу Рима и Павла. Онисим је још увек био Филемоново власнштво, а Павле је писао да изглади ситуацију и олакша пут његовог повратка господару. Путем Павловог сведочења, Онисим је постао хришћанин (Филемон 10) и Павле је желео да Филемон прими Онисима као брата у Христу, а не само као роба.

Кључни стихови:
Филемон 6: „А твоје учествовање у вери буде делотворно у познању свакога добра што је у вама за Христа“.

Филеменон 16: „….не више као роба, него више од роба, као драгога брата, нарочито мени, а камо ли теби - и као човек и у Господу“.

Филемон 18: „Ако ти је пак нанео какву штету или ти што дугује, то упиши на мој рачун“.

Сажетак: Павле је упозорио господаре робова да имају одговорност према робовима и приказао је робове као одговорна морална бића која треба да се плаше Бога. У Филемону, Павле није осудио ропство, већ је представио Онисима као хришћанског брата, а не роба. Када власник може да назове слугу братом, слуга је досегао статус у коме правно звање роба постаје бесмислено. Рана црква није директно нападала ропство, али јесте поставила основу за један нови однос између власника и роба. Павле је желео да уједини и Филемона и Онисима у хришћанској љубави, тако да би еманципација постала неопходна. Само пошто се изложи светлу еванђеља, институција ропства може да умре.

Повезаност са Старим заветом: Можда нигде другде у Новом завету није тако лепо описана разлика између закона и благодати. И римски закон и Мојсијев закон Старог завета давали су Филемону право да казни одбеглог роба који је био сматран власништвом. Али савез благодати кроз Исуса Христа дозволио је и господару и робу да имају равноправно заједништво у љубави у Христовом телу.

Практична примена: Послодавци, политичке вође, директори компанија и родитељи могу да прате дух Павловог учења тако што ће се односити према хришћанским радницима, сарадницима и члановима породице као према члановима Христовог тела. Хришћани у модерном друштву не смеју да гледају на своје помоћнике као на одскочну даску која ће им помоћи да постигну своје амбиције, већ као на хришћанску браћу и сестре према којима се морају благодатно односити. Поред тога, многе хришћанске вође морају да препознају да их Бог сматра одговорнима због начина на који се односе према онима који раде за њих, било да су помоћници хришћани или не. На крају ће морати да одговарају Богу за своје поступке (Колошанима 4:1).



Сажетак Новог Завета



Књига Филемону