Evanđelje po Mateju



српски

Autor: Ovo evanđelje je poznato kao Evanđelje po Mateju jer ga je napisao apostol koji nosi to ime. Stil pisanja knjige je upravo onakav kakav se očekuje od čoveka koji je nekada bio poreznik. Matej ima neuobičajeno veliko interesovanje za računovodstvo (18:23-24; 25:14-15). Knjiga je veoma uredna i koncizna. Ovu knjigu Matej ne piše hronološki već je uređuje kroz šest diskusija.

Kao poreznik Matej poseduje veštine koje njegovo pisanje čine uzbudljivijim. Od poreznika se očekivalo da piše u stenografskoj formi, što je značilo da može da beleži od reči do reči kako neko priča. Ova sposobnost znači da Matejine reči, pored toga što su inspirisane Svetim Duhom, predstavljaju originalni prepis nekih Hristovih propovedi. Na primer, Beseda na Gori, koja obuhvata od 5. do 7. poglavlja knjige je gotovo sigurno savršen zapis te velike poruke.

Datum pisanja: Matej je ovu knjigu napisao kao apostol, u ranom periodu crkve, verovatno oko 50. godine nove ere. U to vreme su većina Hrišćana bili preobraćeni Jevreji, tako da je potpuno razumljivo to što je Matej orijentisan na Jevreje.

Srha pisanja: Matej namerava da Jevrejima dokaže da je Isus Hrist obećani Spasitelj. On citira Stari Zavet više od svih ostalih apostola, u nameri da pokaže kako je Isus ispunio reči Jevrejskih proroka. Matej detaljno opisuje Isusovu lozu počevši od Davida, i koristi različite vrste govora da bi udovoljio svim Jevrejima. Matejina ljubav i briga za njegov narod je očigledna i vidi se kroz pedantnost u pričanju evanđeljske priče.

Ključni Stihovi: Matej 5:17: “Ne mislite da sam došao da razrešim zakon i proroke; nisam došao da razrešim nego da ispunim.”

Matej 5:43-44: “Čuli ste da je rečeno: »Ljubi bližnjega svoga« i mrzi neprijatelja svoga. A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje i molite se za gonitelje svoje.”

Matej 6:9-13: “Ovako se dakle molite: Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje; neka dođe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše, kao što smo i mi oprostili dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, nego nas izbavi od zla.”

Matej 16:26: “Jer šta će koristiti čoveku ako sav svet dobije, a životu svome naudi? Ili kakvu zamenu će dati čovek za svoj život?”

Matej 22:37-40: “A on mu reče: »Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom mišlju svojom«. Ovo je najveća i prva zapovest. A druga je kao i ova: »Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«. O ovim dvema zapovestima visi sav zakon i proroci..”

Matej 27:31: “I kada mu se narugaše, svukoše s njega kabanicu i obukoše ga u njegove haljine, pa ga odvedoše da ga raspnu.”

Matej 28:5-6: “Tada anđeo progovori i reče ženama: vi se ne bojte; znam naime da tražite Isusa raspetoga. Nema ga ovde. Jer vaskrse kao što reče; dođite i vidite mesto gde je ležao.”

Matej 28:19-20: “Zato idite i načinite sve narode mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da drže sve što sam vam naložio; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.”

Kratak sažetak: U prva dva poglavlja Matej razmatra lozu, rođenje i Hristove rane godine. U knjizi se nakon drugog poglavlja govori o Isusovim propovedima. Opisi Hristovih učenja su smešteni između “govora” kao što je na primer Beseda na Gori koja se nalazi od petog do sedmog poglavlja. Poglavlje 10 obuhvata misiju i svrhu učenika; poglavlje 13 je zbirka metafora; poglavlje 18 razmatra crkvu; poglavlje 23 otpočinje govor o licemerju i budućnosti. Isusovo hapšenje, mučenje i pogubljenje je opisano kroz sedam poglavlja, tj. od 21. do 27. poglavlja. Poslednje poglavlje opisuje Vaskrsenje i Apostolsku misiju.

Povezanosti: Od svih pisaca evanđelja Matej najviše citira Stari Zavet, upravo zbog svoje namere da Isusa Hrista predstavi kao Kralja i Izraelskog Spasitelja. Matej više od 60 puta citira proročke odlomke, pokazujuči kako ih je Isus ispunio. Svoje evanđelje počinje Hristovim rodoslovom, prateći lozu nazad do Avrama, praoca Jevreja. Matej nadalje veoma dosta citira proroke, često koristeći frazu “kao što je rečeno preko proroka” (Matej 1:22-23, 2:5-6, 2:15, 4:13-16, 8:16-17, 13:35, 21:4-5). Ovi stihovi se odnose na starozavetna proročanstva: Njegovo bezgrešno rođenje (Isaija 7:14) u Vitlejemu (Mihej 5:2), Njegov povratak iz Egipta nakon Irodove smrti (Osija 11:1), Njegovu službu neznabošcima (Isaija 9:1-2; 60:1-3), čudesna isceljenja i duše i tela (Isaija 53:4), Njegov govor kroz pripovetke (Psalmi 78:2), i Njegov trijumfalni ulazak u Jerusalim (Zaharija 9:9).

Praktična primena: Matejino Evanđelje je odličan uvod u osnove Hrišćanskog učenja. Logično podređen stil olakšava lociranje diskusija o raznim temama. Ovo evanđelje je posebno korisno za razumevanje kako se kroz Hristov život ispunjavaju Starozavetna proročanstva.

Matejina ciljna publika su bile njegove jevrejske kolege, a mnogi od njih su—posebno Fariseji i Sadukeji—tvrdoglavo odbijali da private Hrista kao svog spasitelja. Njihove oči su slepe za istinu o tome ko je bio Isus, uprkos vekovima čitanja i proučavanja Starog Zaveta. Isus ih je prekoreo zbog njihovih okrutnih srca i odbijanja da prepoznaju Onog koga su po svoj prilici čekali (Jovan 5:38-40). Oni su želeli Spasitelja pod sopstvenim uslovima, nekog ko bi mogao da ispuni njihove želje i uradi ono što oni žele. Koliko često tražimo Boga pod sopstvenim uslovima? Ne odbacujemo li Ga time što mu pripisujemo samo one osobine koje su nama prihvatljive, one koje čine da se osećamo dobro—Njegovu ljubav i milosrđe—a odbijamo one koji su za nas neprihvatljive—Njegov gnev, pravdu i sveti gnev? Da se ne usudimo da napravimo istu grešku kao Fariseji, stvarajući Boga po sopstvenoj slici a onda da očekujemo da On živi prema našim normama. Takav bog nije ništa drugo do običan idol. Biblija nam pruža sasvim dovoljno informacija o istinskoj prirodi i identitetu Boga i Isusa Hrista kojima opravdava naše bogosluženje i poslušnost.



Sažetak Novog Zaveta



Evanđelje po Mateju