Еванђеље по Матеју



srpski

Аутор: Ово еванђеље је познато као Еванђеље по Матеју јер га је написао апостол који носи то име. Стил писања књиге је управо онакав какав се очекује од човека који је некада био порезник. Матеј има неуобичајено велико интересовање за рачуноводство (18:23-24; 25:14-15). Књига је веома уредна и концизна. Ову књигу Матеј не пише хронолошки већ је уређује кроз шест дискусија.

Као порезник Матеј поседује вештине које његово писање чине узбудљивијим. Од порезника се очекивало да пише у стенографској форми, што је значило да може да бележи од речи до речи како неко прича. Ова способност значи да Матејине речи, поред тога што су инспирисане Светим Духом, представљају оригинални препис неких Христових проповеди. На пример, Беседа на Гори, која обухвата од 5. до 7. поглавља књиге је готово сигурно савршен запис те велике поруке.

Датум писања: Матеј је ову књигу написао као апостол, у раном периоду цркве, вероватно око 50. године нове ере. У то време су већина Хришћана били преобраћени Јевреји, тако да је потпуно разумљиво то што је Матеј оријентисан на Јевреје.

Срха писања: Матеј намерава да Јеврејима докаже да је Исус Христ обећани Спаситељ. Он цитира Стари Завет више од свих осталих апостола, у намери да покаже како је Исус испунио речи Јеврејских пророка. Матеј детаљно описује Исусову лозу почевши од Давида, и користи различите врсте говора да би удовољио свим Јеврејима. Матејина љубав и брига за његов народ је очигледна и види се кроз педантност у причању еванђељске приче.

Кључни стихови: Матеј 5:17: “Не мислите да сам дошао да разрешим закон и пророке; нисам дошао да разрешим него да испуним.”

Матеј 5:43-44: “Чули сте да је речено: »Љуби ближњега свога« и мрзи непријатеља свога. А ја вам кажем: љубите непријатеље своје и молите се за гонитеље своје.”

Матеј 6:9-13: “Овако се дакле молите: Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје; нека дође царство твоје; нека буде воља твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше, као што смо и ми опростили дужницима својим; и не уведи нас у искушење, него нас избави од зла.”

Матеј 16:26: “Јер шта ће користити човеку ако сав свет добије, а животу своме науди? Или какву замену ће дати човек за свој живот?”

Матеј 22:37-40: “А он му рече: »Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свом мишљу својом«. Ово је највећа и прва заповест. А друга је као и ова: »Љуби ближњега свога као самога себе«. О овим двема заповестима виси сав закон и пророци..”

Матеј 27:31: “И када му се наругаше, свукоше с њега кабаницу и обукоше га у његове хаљине, па га одведоше да га распну.”

Матеј 28:5-6: “Тада анђео проговори и рече женама: ви се не бојте; знам наиме да тражите Исуса распетога. Нема га овде. Јер васкрсе као што рече; дођите и видите место где је лежао.”

Матеј 28:19-20: “Зато идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам наложио; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка света.”

Кратак сажетак: У прва два поглавља Матеј разматра лозу, рођење и Христове ране године. У књизи се након другог поглавља говори о Исусовим проповедима. Описи Христових учења су смештени између “говора” као што је на пример Беседа на Гори која се налази од петог до седмог поглавља. Поглавље 10 обухвата мисију и сврху ученика; поглавље 13 је збирка метафора; поглавље 18 разматра цркву; поглавље 23 отпочиње говор о лицемерју и будућности. Исусово хапшење, мучење и погубљење је описано кроз седам поглавља, тј. од 21. до 27. поглавља. Последње поглавље описује Васкрсење и Апостолску мисију.

Повезаности: Од свих писаца еванђеља Матеј највише цитира Стари Завет, управо због своје намере да Исуса Христа представи као Краља и Израелског Спаситеља. Матеј више од 60 пута цитира пророчке одломке, показујучи како их је Исус испунио. Своје еванђеље почиње Христовим родословом, пратећи лозу назад до Аврама, праоца Јевреја. Матеј надаље веома доста цитира пророке, често користећи фразу “као што је речено преко пророка” (Матеј 1:22-23, 2:5-6, 2:15, 4:13-16, 8:16-17, 13:35, 21:4-5). Ови стихови се односе на старозаветна пророчанства: Његово безгрешно рођење (Исаија 7:14) у Витлејему (Михеј 5:2), Његов повратак из Египта након Иродове смрти (Осија 11:1), Његову службу незнабошцима (Исаија 9:1-2; 60:1-3), чудесна исцељења и душе и тела (Исаија 53:4), Његов говор кроз приповетке (Псалми 78:2), и Његов тријумфални улазак у Јерусалим (Захарија 9:9).

Практична примена: Матејино Еванђеље је одличан увод у основе Хришћанског учења. Логично подређен стил олакшава лоцирање дискусија о разним темама. Ово еванђеље је посебно корисно за разумевање како се кроз Христов живот испуњавају Старозаветна пророчанства.

Матејина циљна публика су биле његове јеврејске колеге, а многи од њих су—посебно Фарисеји и Садукеји—тврдоглаво одбијали да привате Христа као свог спаситеља. Њихове очи су слепе за истину о томе ко је био Исус, упркос вековима читања и проучавања Старог Завета. Исус их је прекорео због њихових окрутних срца и одбијања да препознају Оног кога су по свој прилици чекали (Јован 5:38-40). Они су желели Спаситеља под сопственим условима, неког ко би могао да испуни њихове жеље и уради оно што они желе. Колико често тражимо Бога под сопственим условима? Не одбацујемо ли Га тиме што му приписујемо само оне особине које су нама прихватљиве, оне које чине да се осећамо добро—Његову љубав и милосрђе—а одбијамо оне који су за нас неприхватљиве—Његов гнев, правду и свети гнев? Да се не усудимо да направимо исту грешку као Фарисеји, стварајући Бога по сопственој слици а онда да очекујемо да Он живи према нашим нормама. Такав бог није ништа друго до обичан идол. Библија нам пружа сасвим довољно информација о истинској природи и идентитету Бога и Исуса Христа којима оправдава наше богослужење и послушност.



Сажетак Новог Завета



Еванђеље по Матеју