Dela apostolska



српски

Autor: Ime autora knjige Dela apostolska nije konkretno navedeno. Upoređujući stihove Luka 1:1-4 i Dela apostolska 1:1-3, jasno je da je obe knjige napisao isti autor. Po predanju, od najranijih dana crkve smatra se da je Luka, saputnik (pratilac) apostola Pavla napisao te dve knjige (Kološanima 4:14; 2.Timoteju 4:11).

Datum pisanja: Knjiga Dela apostolska je verovatno napisana između 61. i 64. godine nove ere.

Svrha pisanja: Dela apostolska su napisana da prikažu istoriju rane Hrišćanske crkve. U knjizi se ističe značaj Pedesetnice i ovlašćenja koje je dato apostolima da bi bili delotvorni svedoci postojanja Isusa Hrista. Dela apostolska beleže događaje u Jerusalimu, Sumariji, Judeji i preostalim okolnim mestima, gde su apostoli bili Hristovi očevidci. Knjiga baca svetlo na dar Setog Duha, koji nas osnažuje, vodi, uči i služi nam kao Savetnik. Čitanjem Dela apostolskih postajemo prosvetljeni i osnaženi mnogim čudima koje izvode apostoli Petar, Jovan i Pavle tokom tog perioda. Dela apostolska istču koliko je važna pokornost Božijoj reči i naš preobražaj koji proizilazi iz poznavanja Hrista. Na mnogo mesta u Delima apostolskim postoje dokazi onima koji odbijaju istinu da apostoli propovedaju o Gospodu Isusu Hristu. U ovoj knjizi su zabeleženi moć, pohlepa i mnogi drugi poroci koji dolaze od djavola.

Ključni stihovi: Dela apostolska 1:8: "Nego ćete primiti silu - kad Duh Sveti siđe na vas, i bićete moji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje."

Dela apostolska 2:4: "Tada se svi ispuniše Duhom Svetim, pa počeše govoriti drugim jezicima - kako im je Duh davao da govore."

Dela apostolska 4:12: "Nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom treba da nađemo spasenje. "

Dela apostolska 4:19-20: “Ali im Petar i Jovan u odgovoru rekoše: rasudite da li je pravo pred Bogom da vas slušamo radije nego Boga? Mi uostalom ne možemo da ne govorimo što smo videli i čuli."

Dela apostolska 9:3-6: " Ali, kada se putujući približio Damasku, obasja ga odjednom svetlost sa neba, te pade na zemlju i ču glas kako mu govori: Savle, Savle, zašto me goniš? On pak reče: ko si, Gospode? A on: ja sam Isus, koga ti goniš; nego ustani i uđi u grad, i kazaće ti se šta treba da činiš. "

Dela apostolska 16:31: "Oni pak rekoše: poveruj u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen i ti i tvoj dom."

Kratak sažetak: Dela apostolska nam daju istoriju Hrišćanske crkve, širenje Isusovog evanđelja, kao i suprostavljanje prema tome. Iako su mnoge verne sluge propovedale i učile Hristovo jevanđelje, Savle, čije ime je izmenjeno u Pavle, je ipak bio najuticajniji. Pavle je pre svog preobražaja sa velikim zadovoljstvom progonio i ubijao Hrišćane. Vrhunac knjige Dela apostolska je Pavlov dramatičan preobražaj na putu za Damask (Dela apostolska 9:1-31). On je nakon promene otišao u drugu krajnost, ka ljubavi prema Bogu, snažnom propovedanju Njegove Reči, revnosti i Duhu istinskog i živog Boga. Učenici su osnaženi Svetim Duhom da budu Njegovi svedoci u Jerusalimu (poglavlja 1–8:3), Judeji i Sumariji (poglavlja 8:4–12:25), i u ostalim krajevima zemlje (poglavlja 13:1–28). U poslednjem delu su uključena Pavlova tri misionarska putovanja (13:1–21:16), suđenja u Jerusalimu i Kesariji (21:17–26:32) i njegovo poslednje putovanje u Rim (27:1–18:31).

Povezanost: Ova knjiga služi kao prelaz od Starozavetnog pridržavanja zakonu ka Novom zavetu blagodati i vere. Ovaj prelaz se vidi u nekoliko ključnih događaja u knjizi. Prvo, dogodila se promena u službi Svetog Duha, čija je uloga u Starom Zavetu bila spoljašnje “pomazanje” Božijih ljudi, među njima Mojsija (Brojevi 11:17), Gotonila (Sudije 3:8-10), Gedeona (Sudije 6:34), i Saula (1. Samuilova 10:6-10). Nakon Hristovog vaskrsenja Duh dolazi da živi u srcima samih vernika (Rimljanima 8:9-11; 1. Korinćanima 3:16), i na taj način ih hrabri i vodi iznutra. Obitavanje Duha u ljudima je Božiji dar onima koji veruju u Njega.

Pavlov preobražaj je bio dramatičan primer prelaska iz Starog Zaveta u Novi. Pavle je priznao da je pre susreta sa vaskrslim Spasiteljem bio jedino odan Izraelcima i neokaljan “po zakonskoj pravednosti” (Filipljanima 3:6), išavši tako daleko da je progonio one koji propovedaju spasenje po blagodati kroz veru u Hrista. Ali je nakon svog preobražaja shvatio da su svi njegovi napori bili beskorisni. Govorio je da smatra da su ti napori „smeće, da bih Hrista dobio i našao se u njemu, nemajući svoje pravednosti koja potiče od zakona, nego pravednost do koje se dolazi verom u Hrista, pravednost od Boga na osnovu vere” (Filipljanima 3:8b-9). I mi sada živimo po veri, a ne po pridržavanju zakona, pri kom izostaju pohvale (Efescima 2:8-9).

Petrova vizija platna u Delima apostolskim, stih 10:9-15 je drugi znak prelaska iz Starog Zaveta—u ovom sličaju iz jevrejskog zakona ishrane—u Novozavetno jedinstvo Jevreja i pagana u jedinstvenu Vaseljensku Crkvu. “Čiste” životinje simbolizuju Jereje a Gospod je “nečiste” životinje koje simbolizuju pagane “očistio” žrtvovanjem Hrista. Više nisu pod Starozavetnim zakonom, jer su svi ujedinjeni u Novom Zavetu milosti kroz veru u Hristovu prolivenu krv.

Praktična primena: Bog kroz obične ljude može učiniti neverovatne stvari ukoliko ih osnaži kroz Svetog Duha. Zapravo On izabira grupu ribara i koristi ih da okrene svet naopačke (Dela apostolska 17:6). Bog je ubicu i mrzitelja Hrišćana promenio u najvećeg Hrišćanskog evanđelistu, pisca skoro polovine Novozavetnih knjiga. Bog koristi progon da izazove brže širenje “nove vere” u istoriji sveta. On može, i čini isto kroz nas—menjajući naša srca, ohrabrujući nas kroz Svetog Duha, i dajući nam žar da širimo dobre vesti o spasenju kroz Hrista. Ukoliko isto pokušamo sopstvenom snagom nećemo uspeti. Kao što su učenici u Delima apostolskim 1:8, i mi čekamo ohrabrenje Svetog Duha da bi zatim išli da ispunimo Veliku Zapovest (Matej 28:19-20).



Sažetak Novog Zaveta



Dela apostolska