Дела апостолска



srpski

Аутор: Име аутора књиге Дела апостолска није конкретно наведено. Упоређујући стихове Лука 1:1-4 и Дела апостолска 1:1-3, јасно је да је обе књиге написао исти аутор. По предању, од најранијих дана цркве сматра се да је Лука, сапутник (пратилац) апостола Павла написао те две књиге (Колошанима 4:14; 2.Тимотеју 4:11).

Датум писања: Књига Дела апостолска је вероватно написана између 61. и 64. године нове ере.

Сврха писања: Дела апостолска су написана да прикажу историју ране Хришћанске цркве. У књизи се истиче значај Педесетнице и овлашћења које је дато апостолима да би били делотворни сведоци постојања Исуса Христа. Дела апостолска бележе догађаје у Јерусалиму, Сумарији, Јудеји и преосталим околним местима, где су апостоли били Христови очевидци. Књига баца светло на дар Сетог Духа, који нас оснажује, води, учи и служи нам као Саветник. Читањем Дела апостолских постајемо просветљени и оснажени многим чудима које изводе апостоли Петар, Јован и Павле током тог периода. Дела апостолска истчу колико је важна покорност Божијој речи и наш преображај који произилази из познавања Христа. На много места у Делима апостолским постоје докази онима који одбијају истину да апостоли проповедају о Господу Исусу Христу. У овој књизи су забележени моћ, похлепа и многи други пороци који долазе од ђавола.

Кључни стихови: Дела апостолска 1:8: "Него ћете примити силу - кад Дух Свети сиђе на вас, и бићете моји сведоци како у Јерусалиму тако и по свој Јудеји, и Самарији, и све до краја земље."

Дела апостолска 2:4: "Тада се сви испунише Духом Светим, па почеше говорити другим језицима - како им је Дух давао да говоре."

Дела апостолска 4:12: "Нема спасења ни у једном другом, нити има другог имена под небом, даног људима, у ком треба да нађемо спасење. "

Дела апостолска 4:19-20: “Али им Петар и Јован у одговору рекоше: расудите да ли је право пред Богом да вас слушамо радије него Бога? Ми уосталом не можемо да не говоримо што смо видели и чули."

Дела апостолска 9:3-6: " Али, када се путујући приближио Дамаску, обасја га ођедном светлост са неба, те паде на земљу и чу глас како му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш? Он пак рече: ко си, Господе? А он: ја сам Исус, кога ти гониш; него устани и уђи у град, и казаће ти се шта треба да чиниш. "

Дела апостолска 16:31: "Они пак рекоше: поверуј у Господа Исуса, па ћеш бити спасен и ти и твој дом."

Кратак сажетак: Дела апостолска нам дају историју Хришћанске цркве, ширење Исусовог еванђеља, као и супростављање према томе. Иако су многе верне слуге проповедале и училе Христово јеванђеље, Савле, чије име је измењено у Павле, је ипак био најутицајнији. Павле је пре свог преображаја са великим задовољством прогонио и убијао Хришћане. Врхунац књиге Дела апостолска је Павлов драматичан преображај на путу за Дамаск (Дела апостолска 9:1-31). Он је након промене отишао у другу крајност, ка љубави према Богу, снажном проповедању Његове Речи, ревности и Духу истинског и живог Бога. Ученици су оснажени Светим Духом да буду Његови сведоци у Јерусалиму (поглавља 1–8:3), Јудеји и Сумарији (поглавља 8:4–12:25), и у осталим крајевима земље (поглавља 13:1–28). У последњем делу су укључена Павлова три мисионарска путовања (13:1–21:16), суђења у Јерусалиму и Кесарији (21:17–26:32) и његово последње путовање у Рим (27:1–18:31).

Повезаност: Ова књига служи као прелаз од Старозаветног придржавања закону ка Новом завету благодати и вере. Овај прелаз се види у неколико кључних догађаја у књизи. Прво, догодила се промена у служби Светог Духа, чија је улога у Старом Завету била спољашње “помазање” Божијих људи, међу њима Мојсија (Бројеви 11:17), Готонила (Судије 3:8-10), Гедеона (Судије 6:34), и Саула (1. Самуилова 10:6-10). Након Христовог васкрсења Дух долази да живи у срцима самих верника (Римљанима 8:9-11; 1. Коринћанима 3:16), и на тај начин их храбри и води изнутра. Обитавање Духа у људима је Божији дар онима који верују у Њега.

Павлов преображај је био драматичан пример преласка из Старог Завета у Нови. Павле је признао да је пре сусрета са васкрслим Спаситељем био једино одан Израелцима и неокаљан “по законској праведности” (Филипљанима 3:6), ишавши тако далеко да је прогонио оне који проповедају спасење по благодати кроз веру у Христа. Али је након свог преображаја шватио да су сви његови напори били бескорисни. Говорио је да сматра да су ти напори „смеће, да бих Христа добио и нашао се у њему, немајући своје праведности која потиче од закона, него праведност до које се долази вером у Христа, праведност од Бога на основу вере” (Филипљанима 3:8б-9). И ми сада живимо по вери, а не по придржавању закона, при ком изостају похвале (Ефесцима 2:8-9).

Петрова визија платна у Делима апостолским, стих 10:9-15 је други знак преласка из Старог Завета—у овом сличају из јеврејског закона ишране—у Новозаветно јединство Јевреја и пагана у јединствену Васељенску Цркву. “Чисте” животиње симболизују Јереје а Господ је “нечисте” животиње које симболизују пагане “очистио” жртвовањем Христа. Више нису под Старозаветним законом, јер су сви уједињени у Новом Завету милости кроз веру у Христову проливену крв.

Практична примена: Бог кроз обичне људе може учинити невероватне ствари уколико их оснажи кроз Светог Духа. Заправо Он изабира групу рибара и користи их да окрене свет наопачке (Дела апостолска 17:6). Бог је убицу и мрзитеља Хришћана променио у највећег Хришћанског еванђелисту, писца скоро половине Новозаветних књига. Бог користи прогон да изазове брже ширење “нове вере” у историји света. Он може, и чини исто кроз нас—мењајући наша срца, охрабрујући нас кроз Светог Духа, и дајући нам жар да ширимо добре вести о спасењу кроз Христа. Уколико исто покушамо сопственом снагом нећемо успети. Као што су ученици у Делима апостолским 1:8, и ми чекамо охрабрење Светог Духа да би затим ишли да испунимо Велику Заповест (Матеј 28:19-20).



Сажетак Новог Завета



Дела апостолска