Knjiga 1.Solunjanima



српски

Autor: 1. Solunjanima 1:1 pokazuje da je knjigu napisao apostol Pavle, verovatno zajedno sa Silom i Timotejem.

Datum pisanja: Knjiga 1. Solunjanima napisana je oko 50. godine nove ere.

Svrha pisanja: U crkvi u Solunu, postojalo je pogrešno razumevanje u vezi sa Hristovim dolaskom. Pavle je želeo da raščisti te nesporazume u svom pismu. On takođe piše pismo i kao uputstvo za sveto življenje.

Ključni stihovi: 1. Solunjanima 3:5: „Stoga i ja, ne mogavši više podnositi, poslah Timoteja da saznam vašu veru, da vas kako kušač nije iskušao i naprazno bude naš trud“.

1. Solunjanima 3:7: „Utešismo se zbog toga, braćo, od vas u svoj svojoj nuždi i nevolji vašom verom”.

1. Solunjanima 4:14-17: „Ako, naime, verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako će Bog Isusovim posredstvom povesti sa njim i one koji su usnuli. Jer ovo vam kazujemo rečju Gospodnjom - da mi koji živimo i ostajemo do dolaska Gospodnjeg nećemo preteći one koji su usnuli. Jer će sam Gospod na zapovest, na glas arhanđela i na trubu Božiju sići sa neba, te će mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim ćemo mi živi, mi koji preostajemo, biti zajedno sa njima odneti na oblacima u vazduh - u susret Gospodu; i tako ćemo svagda biti sa Gospodom”.

1. Solunjanima 5:16: „Radujte se svagda, molite se Bogu bez prestanka, zahvaljujte na svemu, jer je to volja Božija u Hristu Isusu za vas”.

Sažetak: Prva tri poglavlja govore o Pavlovoj čežnji da poseti crkvu u Solunu, nemogućnosti posete, jer ga je Satana zaustavio (1.Solunjanima 2:18) i o Pavlovoj brizi i ohrabrenju kada je čuo kako su. Pavle se zatim moli za njih (1. Solunjanima 3:11-13). U poglavlju 4, Pavle daje uputstva vernicima u Solunu kako da žive svetim životom u Isusu Hristu (1. Solunjanima 4:1-12). Potom, Pavle im daje uputstva u vezi sa zabludom koju imaju. On im kaže da će ljudi koji su umrli u Isusu Hristu takođe ići na nebo kada se Hristos vrati (1. Solunjanima 4:13-18, 5:1-11). Knjiga se završava finalnim uputstvima o hrišćanskom životu.

Povezanost sa Starim zavetom: Pavle podseća Solunjane da je, progonstvo koje trpe od „saplemenika” (stih 15), Jevreja koji su odbacili Mesiju, istovetno onom kroz koje su prolazili starozavetni proroci (Jeremija 2:30; Evanđelje po Mateju 23:31). Isus je upozorio da će se nepravedni uvek protiviti istinskim Božijim prorocima (Evanđelje po Luki 11:49). U knjizi Kološanima, Pavle ih podseća na tu istinu.

Daje nam pouzdanje kao hrišćanima, da ćemo, živi ili mrtvi, biti zajedno sa Hristom kada se vrati (1. Solunjanima 4:13-18). Daje nam sigurnost kao hrišćanima da nećemo primiti Božiji gnev (1. Solunjanima 5:8-9). Daje nam uputstva kako da svakodnevno živimo hrišćanski život (1. Solunjanima 4-5).



Sažetak Novog Zaveta



Knjiga 1.Solunjanima