Књига 1.Солуњанима



srpski

Аутор: 1. Солуњанима 1:1 показује да је књигу написао апостол Павле, вероватно заједно са Силом и Тимотејем.

Датум писања: Књига 1. Солуњанима написана је око 50. године нове ере.

Сврха писања: У цркви у Солуну, постојало је погрешно разумевање у вези са Христовим доласком. Павле је желео да рашчисти те неспоразуме у свом писму. Он такође пише писмо и као упутство за свето живљење.

Кључни стихови: 1. Солуњанима 3:5: „Стога и ја, не могавши више подносити, послах Тимотеја да сазнам вашу веру, да вас како кушач није искушао и напразно буде наш труд“.

1. Солуњанима 3:7: „Утешисмо се због тога, браћо, од вас у свој својој нужди и невољи вашом вером”.

1. Солуњанима 4:14-17: „Ако, наиме, верујемо да је Исус умро и васкрсао, тако ће Бог Исусовим посредством повести са њим и оне који су уснули. Јер ово вам казујемо речју Господњом - да ми који живимо и остајемо до доласка Господњег нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ на заповест, на глас арханђела и на трубу Божију сићи са неба, те ће мртви у Христу васкрснути прво. Затим ћемо ми живи, ми који преостајемо, бити заједно са њима однети на облацима у ваздух - у сусрет Господу; и тако ћемо свагда бити са Господом”.

1. Солуњанима 5:16: „Радујте се свагда, молите се Богу без престанка, захваљујте на свему, јер је то воља Божија у Христу Исусу за вас”.

Сажетак: Прва три поглавља говоре о Павловој чежњи да посети цркву у Солуну, немогућности посете, јер га је Сатана зауставио (1.Солуњанима 2:18) и о Павловој бризи и охрабрењу када је чуо како су. Павле се затим моли за њих (1. Солуњанима 3:11-13). У поглављу 4, Павле даје упутства верницима у Солуну како да живе светим животом у Исусу Христу (1. Солуњанима 4:1-12). Потом, Павле им даје упутства у вези са заблудом коју имају. Он им каже да ће људи који су умрли у Исусу Христу такође ићи на небо када се Христос врати (1. Солуњанима 4:13-18, 5:1-11). Књига се завршава финалним упутствима о хришћанском животу.

Повезаност са Старим заветом: Павле подсећа Солуњане да је, прогонство које трпе од „саплеменика” (стих 15), Јевреја који су одбацили Месију, истоветно оном кроз које су пролазили старозаветни пророци (Јеремија 2:30; Еванђеље по Матеју 23:31). Исус је упозорио да ће се неправедни увек противити истинским Божијим пророцима (Еванђеље по Луки 11:49). У књизи Колошанима, Павле их подсећа на ту истину.

Даје нам поуздање као хришћанима, да ћемо, живи или мртви, бити заједно са Христом када се врати (1. Солуњанима 4:13-18). Даје нам сигурност као хришћанима да нећемо примити Божији гнев (1. Солуњанима 5:8-9). Даје нам упутства како да свакодневно живимо хришћански живот (1. Солуњанима 4-5).



Сажетак Новог Завета



Књига 1.Солуњанима