Pitanje
Da li je ponavljanje molitve isprazno ponavljanje?
Odgovor
Isus je rekao u Propovedi na gori: „ A kada se molite, ne govorite mnogo kao mnogobošci; jer misle da će zbog mnogih reči biti uslišeni (Matej 6:7). Izraz ne govorite mnogo znači da ne koristimo „prazane” ili „beskorisne” reči. Isus upozorava da ponavljanje bezvrednih fraza u našim molitvama neće pomoći da ih Bog čuje. Naš Nebeski Otac se ne bavi brojanjem reči, poetskim izrazima ili mantrama; On želi „istinu u unutrašnjem biću“ (Psalam 51:6).
Isus ističe da je upotreba reči ili fraza koje se ponavljaju „mnogobožačka “ ili „paganska“ praksa i da ne bi trebalo da bude deo hrišćanske molitve. Naše molitve bi trebale više da liče na kratku, jednostavnu molitvu Ilije na planini Karmel, a manje na produžene, ponovljene molitve Valovih proroka (videti 1. Carevima 18:25–39).
Kada se molimo, mi razgovaramo sa Bogom i obožavamo ga. To je kao razgovor, od srca. Mnoge religije — uključujući neke grane hrišćanstva — imaju molitve koje se uče napamet i se savetuje da se ponavljaju iznova i iznova. Neke crkve čak idu tako daleko da zahtevaju od svojih članova da recituju određenu molitvu određeni broj puta kako bi se oslobodili greha. Ovo je paganizam i sujeverje; takve formulirane molitve su „isprazna ponavljanja“ kojima nije mesto u crkvi. Isus je već jednom zauvek iskupio naše grehe (Jevrejima 10:10), i mi možemo hrabro pristupati prestolu blagodati zaslugom Hristove žrtve (Jevrejima 4:15–16), a ne zbog naših „mnogih reči“ (Matej 6:7).
Lako je biti uhvaćen u isprazno ponavljanje, ponavljajući iste reči u našim molitvama umesto da razmišljamo o njima i da dopustimo da dođu iz srca. Trebalo bi da budemo usredsređeni na Boga u molitvi i da Ga poštujemo od srca. U Isaiji 29:13, Bog kaže: „ Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene…”
Isusovo upozorenje protiv izpraznog ponavljanja znači da treba da izbegavamo isprazne ili besmislene reči i ponavljanje u našim molitvama. Ponavljanje ispunjava vreme, ali to ne dokazuje našu odanost ili veće šanse da nas Bog čuje. Trebalo bi da naučimo našu decu u ranom detinjstvu da se mole na prirodan, razgovoran način, sa poštovanjem prema Onome kome se obraćaju.
Biti uporan u molitvi nije isto što i koristiti isprazna ponavljanja. Nema ničeg lošeg da se molimo za istu stvar više puta (videti 2. Korinćanima 12:8). Na kraju krajeva, Isus nas je učio da treba „uvek da se molimo i da ne odustajemo“ (Luka 18:1). Ali se podrazumeva da su naše molitve iz srca, spontane i da odaju počast Bogu, a ne da su ponavljanje reči koje je neko drugi napisao.
Biblija nas uči da se molimo u veri (Jakov 1:6), u direktnom obraćanju Bogu (Matej 6:9) i u Isusovo ime (Jovan 14:13). Svoje molitve treba da prinosimo sa poštovanjem i poniznošću (Luka 18:13), sa istrajnošću (Luka 18:1) i u potčinjavanju Božjoj volji (Matej 6:10). Biblija nas uči da izbegavamo molitve koje su licemerne, osmišljene da ih čuju samo ljudi (Matej 6:5), ili da se oslanjamo na uzaludna ponavljanja (Matej 6:7).
English
Da li je ponavljanje molitve isprazno ponavljanje?
