Kako bi hrišćanin trebalo da gleda na zavisnost?


српски
Pitanje: Kako bi hrišćanin trebalo da gleda na zavisnost?

Odgovor:
Reč zavisnost ima dva osnovna značenja. Prvo je: „stanje filziološke ili psihološke zavisnosti na supstancu koja stvara zavisnost". Oni koji su zavisni ili „podlegli mnogom vinu" (Titu 1:7; 2:3), „pijanice" (1. Timoteju 3:3) ili „koji se odaju mnogom vinu" (1 Timoteju 3:8) onemogućeni su da poučavaju ili imaju položaj autoriteta u crkvi. Jasno je da crkveno vođstvo treba da bude trezveno i da ima samokontrolu, tako da svojim primerom mogu da uče druge istom, jer znamo da „pijanice… neće naslediti carstva Božijeg" (1. Korinćanima 6:10). Vernici ne smeju da budu zavisni od alkohola, i onda je jasno da to važi i za druge supstance kao što su narkotici, pornografija, kockanje, proždrljivost, duvan, itd.

Druga definicja zavisnosti je „stanje okupiranosti ili uključenosti u nešto iz navike ili kompulsivno". Ovde se radi o neprirodnoj opsednutosti (bar za hrišćanina) bilo čime što nije Bog: sport, rad, šoping/nabavka, pa čak i porodica i deca. Trebalo bi da „volimo Gospoda Boga svoga, svom srcem svojim, svom dušom svojom i svom snagom svojom" (Ponovljeni zakon 6:5). Ovo je, prema Isusu, prva i najveća od svih zapovesti (Mateja 22:37-38). Možemo onda da zaključimo da je zavisnost od bilo čega što nije sam Bog pogrešna. Bog bi trebalo da bude jedino naše traganje po navici. Okupirajući sebe bilo čime drugim odvlači nas od njega i nije mu ugodno. Jedini On je dostojan sve naše pažnje, ljubavi i službe. Ponuditi ovo bilo kome drugom jeste idolopoklonstvo.

English


Vrati se na Srpsku stranu
Kako bi hrišćanin trebalo da gleda na zavisnost?