Како би хришћанин требало да гледа на зависност?


srpski
Питање: Како би хришћанин требало да гледа на зависност?

Одговор:
Реч зависност има два основна значења. Прво је: „стање филзиолошке или психолошке зависности на супстанцу која ствара зависност". Они који су зависни или „подлегли многом вину" (Титу 1:7; 2:3), „пијанице" (1. Тимотеју 3:3) или „који се одају многом вину" (1 Тимотеју 3:8) онемогућени су да поучавају или имају положај ауторитета у цркви. Јасно је да црквено вођство треба да буде трезвено и да има самоконтролу, тако да својим примером могу да уче друге истом, јер знамо да „пијанице… неће наследити царства Божијег" (1. Коринћанима 6:10). Верници не смеју да буду зависни од алкохола, и онда је јасно да то важи и за друге супстанце као што су наркотици, порнографија, коцкање, прождрљивост, дуван, итд.

Друга дефинића зависности је „стање окупираности или укључености у нешто из навике или компулсивно". Овде се ради о неприродној опседнутости (бар за хришћанина) било чиме што није Бог: спорт, рад, шопинг/набавка, па чак и породица и деца. Требало би да „волимо Господа Бога свога, свом срцем својим, свом душом својом и свом снагом својом" (Поновљени закон 6:5). Ово је, према Исусу, прва и највећа од свих заповести (Матеја 22:37-38). Можемо онда да закључимо да је зависност од било чега што није сам Бог погрешна. Бог би требало да буде једино наше трагање по навици. Окупирајући себе било чиме другим одвлачи нас од њега и није му угодно. Једини Он је достојан све наше пажње, љубави и службе. Понудити ово било коме другом јесте идолопоклонство.

English


Врати се на Српску страну
Како би хришћанин требало да гледа на зависност?