Kako bi hrišćanin trebalo da razmišlja o genetičkom inženjeringu?



српски

Pitanje: Kako bi hrišćanin trebalo da razmišlja o genetičkom inženjeringu?

Odgovor:
Pošto je genetički inženjering bio nepoznat u vreme kada je Biblija bila napisana, teško je ustanoviti definitivna uputstva po pitanju isključivo te teme. Da bismo odredili hrišćanski pogled na genetički inženjering, potrebno je da uspostavimo mrežu principa kroz koji bi trebalo gledati na genetički inženjering. Za detalje po pitanju hrišćanskog pogleda na kloniranje, molimo vas pogledajte tekst: „Kakvo je hrišćansko viđenje kloniranja?"

Ono što najviše zabrinjava kod genetičkog inženjeringa uključuje koliko slobode ima ljudska vrsta u svojoj odgovornosti da se brine za ljudsko telo i ostatak tvorevine. Nema sumnje da nas Biblija podstiče da budemo odgovorni za svoje fizičko zdravlje. Poslovice govore o određenim aktivnostima da bi se povratilo nečije zdravlje (Poslovice 12:18). Apostol Pavle tvrdi da imamo određenu odgovornost da se brinemo za svoje telo (Efežanima 5:29). On takođe podstiče svog štićenika Timoteja da uzima medicinske preparate za svoje bolesti (1. Timoteju 5:23). Vernici imaju odgovornost da koriste na ispravan način svoje telo jer je oni hram Duha Svetog (1. Korinćanima 6:19, 20). Pokazujemo svoju veru kada pomažemo onima koji imaju fizičke potrebe (Jakovljeva 2:16). Zato, kao hrišćani, trebalo bi da se brinemo za svoje dobrostanje i dobrostanje drugih.

Tvorevina je namenjena da se ljudi staraju o njoj (Postanje 1:28; 2:15-20), međutim Biblija govori da je tvorevina pod uticajem našeg greha (Postanje 3:17-19, Rimljanima 8:19-21) i očekuje da bude iskupljena od posledica greha. Moguće je doneti onda zaključak da, kao oni koji se brinu za tvorevinu, ljudi imaju obavezu da „poprave" efekte prokletstva greha i pokušaju da stvari dovedu u bolje stanje koristeći svako moguće sredstvo. I zbog toga, može se dalje zaključiti, svaki napredak nauke može da se koristi za poboljšanje tvorevine. Međutim, postoje određene bojazni koje treba uzeti u obzir kada se radi o korišćenju genetičkog inženjeringa svrhu poboljšanja.

1. Postoji bojazan da će genetički inženjering preuzeti ulogu preko one koju nam je Bog dao kao onima koji se brinu o Njegovoj tvorevini.Biblija tvrdi da je Bog sve stvorio i da je sve stvoreno za Njega (Kološanima 1:16). Bog je stvorio sva živa bića da bi se umnožavali prema određenim „vrstama" (Postanje 1:11-25). Previše manipulacije u genetici (menjanje vrsta), moglo bi da upropasti stvari koje su rezervisane samo za Tvorca.

2. Postoji bojazan da genetički inženjering pokušava da isključi Božiji plan za obnovu tvorevine. Kao što je već rečeno, tvorevina je pod uticajem događaja koji su zabeleženi u Postanju, treća glava (ljudska pobuna protiv Božijeg plana). Smrt je ušla u svet i čovekov genetički sastav i onaj koji ima ostatak tvorevine počeo je da se menja u smeru smrti. U nekim slučajevima, genetički inženjering može da se posmatra kao pokušaj da se poništi posedica greha, a to je „prokletstvo". Bog je rekao da već ima rešenje za to – iskupljenje kroz Isusa Hrista, kao što je opisano u Rimljanima 8 i 1. Korinćanima 15. Tvorevina očekuje obnovu vezanu za Božije obećanje da će obnoviti sve tako da bude čak i bolje nego što je bilo u originalnom stanju. Ići „previše daleko", boriti se protiv tog procesa moglo bi da postane jače od odgovornosti pojedinca da se pouzda u Hrista za obnovu (Filipljanima 3:21).

3. Postoji bojazan da genetički inženjering može da ometa Božiji predodređeni životni proces. Iz sveukupnog proučavanja Pisma izgleda da je očigledno da Bog ima plan za životni proces. Na primer, Psalam 139 opisuje blizak odnos između psalmiste i njegovog Tvorca u utrobi. Da li bi korišćenje genetičke manipulacije da bi se stvorio život van Božijeg plana ugrozilo razvoj duše svesne Boga? Da li bi uplitanje u proces fizičkog života uticalo na izgled duhovnog života? Rimljanima 5:12 kaže nam da je celo čovečanstvo zgrešilo zbog Adamovog greha. Razumljivo je da je ovo uključivalo prenos grešne prirode iz generacije u generaciju tako da su svi grešni (Rimljanima 3:23). Pavle objašnjava nadu za večnost putem pobede nad Adamovim grehom. Ako svi koji su u Adamu (od njegovog vremena) umru, i Hrist je umro za njih u takvom stanju, da li bi život koji je stvoren van tog „semena" bio otkupljen? (1. Korinćanima 15:22,23).

4. Postoji briga da je odvažno traganje za napretkom u genetičkom inženjeringu motivisano odbijanjem Boga. Postanje 11:1-9 pokazuje šta se dešava kada tvorevina pokuša da uzvisi sebe iznad Tvorca. Ljudi u Postanju 11 bili su ujedinjeni, a ipak nisu sebe prepustili Bogu. Kao ishod toga, Bog je zaustavio njihovo napredovanje. Bog je svakako prepoznao da postoje određene opasnosti koje uključuju smer ka kome su ljudi krenuli. Imamo slična upozorenja u Rimljanima 1:18-32. Tamo Bog opisuje da su ljudi toliko bili zaljubljeni u tvorevinu (klanjali su se njoj umesto Tvorcu) da su su bili dovedeni do uništenja. Postoji strah da bi genetički inženjering mogao da podstakne sličnu motivaciju i konačno slične rezultate.

To su pitanja i problemi za koje trenutno nemamo odgovore, ali to jesu bojazni i hrišćani bi trebalo da ih pažljivo razmotre u pokušaju da oforme određeni pogled na genetički inženjering.



Vrati se na Srpsku stranu



Kako bi hrišćanin trebalo da razmišlja o genetičkom inženjeringu?