Како би хришћанин требало да размишља о генетичком инжењерингу?



srpski

Питање: Како би хришћанин требало да размишља о генетичком инжењерингу?

Одговор:
Пошто је генетички инжењеринг био непознат у време када је Библија била написана, тешко је установити дефинитивна упутства по питању искључиво те теме. Да бисмо одредили хришћански поглед на генетички инжењеринг, потребно је да успоставимо мрежу принципа кроз који би требало гледати на генетички инжењеринг. За детаље по питању хришћанског погледа на клонирање, молимо вас погледајте текст: „Какво је хришћанско виђење клонирања?"

Оно што највише забрињава код генетичког инжењеринга укључује колико слободе има људска врста у својој одговорности да се брине за људско тело и остатак творевине. Нема сумње да нас Библија подстиче да будемо одговорни за своје физичко здравље. Пословице говоре о одређеним активностима да би се повратило нечије здравље (Пословице 12:18). Апостол Павле тврди да имамо одређену одговорност да се бринемо за своје тело (Ефежанима 5:29). Он такође подстиче свог штићеника Тимотеја да узима медицинске препарате за своје болести (1. Тимотеју 5:23). Верници имају одговорност да користе на исправан начин своје тело јер је они храм Духа Светог (1. Коринћанима 6:19, 20). Показујемо своју веру када помажемо онима који имају физичке потребе (Јаковљева 2:16). Зато, као хришћани, требало би да се бринемо за своје добростање и добростање других.

Творевина је намењена да се људи старају о њој (Постање 1:28; 2:15-20), међутим Библија говори да је творевина под утицајем нашег греха (Постање 3:17-19, Римљанима 8:19-21) и очекује да буде искупљена од последица греха. Могуће је донети онда закључак да, као они који се брину за творевину, људи имају обавезу да „поправе" ефекте проклетства греха и покушају да ствари доведу у боље стање користећи свако могуће средство. И због тога, може се даље закључити, сваки напредак науке може да се користи за побољшање творевине. Међутим, постоје одређене бојазни које треба узети у обзир када се ради о коришћењу генетичког инжењеринга сврху побољшања.

1. Постоји бојазан да ће генетички инжењеринг преузети улогу преко оне коју нам је Бог дао као онима који се брину о Његовој творевини.Библија тврди да је Бог све створио и да је све створено за Њега (Колошанима 1:16). Бог је створио сва жива бића да би се умножавали према одређеним „врстама" (Постање 1:11-25). Превише манипулације у генетици (мењање врста), могло би да упропасти ствари које су резервисане само за Творца.

2. Постоји бојазан да генетички инжењеринг покушава да искључи Божији план за обнову творевине. Као што је већ речено, творевина је под утицајем догађаја који су забележени у Постању, трећа глава (људска побуна против Божијег плана). Смрт је ушла у свет и човеков генетички састав и онај који има остатак творевине почео је да се мења у смеру смрти. У неким случајевима, генетички инжењеринг може да се посматра као покушај да се поништи поседица греха, а то је „проклетство". Бог је рекао да већ има решење за то – искупљење кроз Исуса Христа, као што је описано у Римљанима 8 и 1. Коринћанима 15. Творевина очекује обнову везану за Божије обећање да ће обновити све тако да буде чак и боље него што је било у оригиналном стању. Ићи „превише далеко", борити се против тог процеса могло би да постане јаче од одговорности појединца да се поузда у Христа за обнову (Филипљанима 3:21).

3. Постоји бојазан да генетички инжењеринг може да омета Божији предодређени животни процес. Из свеукупног проучавања Писма изгледа да је очигледно да Бог има план за животни процес. На пример, Псалам 139 описује близак однос између псалмисте и његовог Творца у утроби. Да ли би коришћење генетичке манипулације да би се створио живот ван Божијег плана угрозило развој душе свесне Бога? Да ли би уплитање у процес физичког живота утицало на изглед духовног живота? Римљанима 5:12 каже нам да је цело човечанство згрешило због Адамовог греха. Разумљиво је да је ово укључивало пренос грешне природе из генерације у генерацију тако да су сви грешни (Римљанима 3:23). Павле објашњава наду за вечност путем победе над Адамовим грехом. Ако сви који су у Адаму (од његовог времена) умру, и Христ је умро за њих у таквом стању, да ли би живот који је створен ван тог „семена" био откупљен? (1. Коринћанима 15:22,23).

4. Постоји брига да је одважно трагање за напретком у генетичком инжењерингу мотивисано одбијањем Бога. Постање 11:1-9 показује шта се дешава када творевина покуша да узвиси себе изнад Творца. Људи у Постању 11 били су уједињени, а ипак нису себе препустили Богу. Као ишод тога, Бог је зауставио њихово напредовање. Бог је свакако препознао да постоје одређене опасности које укључују смер ка коме су људи кренули. Имамо слична упозорења у Римљанима 1:18-32. Тамо Бог описује да су људи толико били заљубљени у творевину (клањали су се њој уместо Творцу) да су су били доведени до уништења. Постоји страх да би генетички инжењеринг могао да подстакне сличну мотивацију и коначно сличне резултате.

То су питања и проблеми за које тренутно немамо одговоре, али то јесу бојазни и хришћани би требало да их пажљиво размотре у покушају да оформе одређени поглед на генетички инжењеринг.



Врати се на Српску страну



Како би хришћанин требало да размишља о генетичком инжењерингу?