Šta je fundamentalizam?



српски

Pitanje: Šta je fundamentalizam?

Odgovor:
Reč fundamentalan opisuje bilo koji religiozni impuls koji se pridržava svojih osnovnih principa. Fundamintalizam, u ovom članku je pokret u okviru crkve koji se drži osnovnih verovanja hrišćanske vere. U modernom korišćenju ove reči fundamentalista se obično koristi u negativnom smislu.

Fundamentalistički pokret ima korene u Prinston teološkom fakultetu zbog toga što se povezuje osobama koje su diplomirale na njemu. Dva imućna crkvena laika su odredila 97 konzervativnih crkvenih vođa iz celog Zapadnog sveta da napišu 12 tomova na temu osnovnih principa hrišćanske vere. Tada su štampali ove knjige i podelili preko 300.000 primeraka pastorima i drugima koji su uključeni u crkveno vođstvo. Knjige su nazvane Osnove (The Fundamentals), i danas su u štampi u dva toma.



Fundamentalizam se oblikovao u kasnom 19. veku i ranom 20. veku od strane konzervativnih hrišćana – Džona Nelsona, Dvajt.L Mudija, B.B. Vorfilda, Bili Sandeja i drugih – koji su bili zabrinuti da su moralne vrednosti nagrižene modernizmom – verom da ljudi (ne Bog) stvaraju, poboljšavaju i preoblikuju svoje okruženje uz pomoć naučnog saznanja, tehnologije i praktičnih eksperimenata. Uz borbu protiv uticaja modernizma, crkva se borila sa nemačkim pokretom više kritike, koji se borio da porekne nepogrešivost Biblije.

Fundamentalizam je zasnovan na pet principa hrišćanske vere, iako ima mnogo više toga u okviru ovog pokreta nego što je pridržavanje ovih principa:

1) Biblija je doslovno istinita. U vezi sa ovim principom je je verovanje da je Biblija nepogrešiva i da u njoj nema kontradiktornosti.

2) Bezgrešno začeće i Hristovo Božansko poreklo. Fundamentalisti veruju da je Isusa rodila devica Marija i da je začela od Svetog Duha, i da je On bio i jeste Sin Božiji, u potpunosti čovek i u potpunosti Bog.

3) Hristos je umesto nas platio za naše grehe Fundamentalizam poučava da se spasenje zadobija samo po Božijoj blagodati i veri čoveka u Hristovo raspinjanje za grehe čovečanstva.

4) Hristovo vaskrsenje u telu. Treći dan posle raspeća, Isus je ustao iz groba i sada sedi sa desne strane Boga Oca.

5) Autententičnost Isusovih čuda zabeleženih u Bibliji i doslovni premilenijalni drugi Hristov dolazak na zemlju.

Druge tačke doktrine fundamentalista su da je Mojsije napisao prvih pet Mojsijevih knjiga i da će crkva biti vaskrsnuta pre velikih nevolja u zadnjim vremenima. Većina fundamentalista su takođe dispenzacionalisti.

Fundamentalistički pokret je često prihvatao određenu borbenost za istinu, i to je vodilo ka nekim grubim borbama. Mnoge nove denominacije i zajedništva su se pojavila, pošto su ljudi ostavljali svoje crkve u ime doktrinalne čistote. Jedna od definišućih karakteristika fundamentalizma je bila da sebe vidi kao čuvara istine, obično na račun isključenja drugih biblijiskih tumačenja. U vreme uspona fundamentalizma, svet je prigrlio liberalizam, modernizam i Darvinizam, i sama crkva je bila preplavljena lažnim učiteljima. Fundamentalizam je bio reakcija protiv gubitka biblijskog učenja.

Pokret je zadobio ozbiljan udarac 1925. od strane liberalne štampe koja je pokrila legendarno Skoupskovo suđenje. Iako su fundamentalisti dobili spor, javno su bili ismejani. Kasnije se fundamentalizam rascepao i prefokusirao. Najistaknutija i najglasnija grupa u Sjedinjenim Državama je bila Hrišćanska desnica. Ova grupa samoproklamovanih fundamentalista je bila više uključena u političke pokrete nego u religiozne grupe. Do 1990tih, grupe kao što su Hrišćanska koalicija i Sabor porodičnog istraživanja (Family Research Council) su uticali na politička i kulturna pitanja. Danas fundaminetalizam postoji u različitim evanđeoskim grupama kao što je Kongres Južnih Baptista. Ove grupe su tvrdile da zajedno imaju više od 30 miliona sledbenika.

Kao i svi pokreti, fundamentalizam je doživljavao i uspehe i padove. Najveća greška je bila što je fundamentalizam dozvolio da klevetnici definišu ko je fundamentalista. Kao rezultat toga, ljudi danas vide fundamentaliste kao radiakalne ekstremiste koji praktikuju ritual držanja zmije koji žele da uspostave državnu religiju i forsirsiraju sve da veruju kao oni. Ovo je daleko od istine. Fundamentalisti žele da čuvaju biblijski istinu i zaštite hrišćasnku veru, koja je „jednom zauvek predana svetima" (Judina 1:3).

Danas se crkva bori sa postmodernom, sekularnom kulturom i potrebni su joj ljudi koji se ne stide da objavljuju Hristovo jevanđelje. Istina se ne menja, i potrebno je držanje fundamentalnih principa doktrine. Ovi principi su kamen temeljac na kojima hrišćanstvo stoji, i kao što je Isus poučavao, kuća koja je izgrađena na Kamenu će odoleti svakom nevremenu (Mateja 7:24-25).



Vrati se na Srpsku stranu



Šta je fundamentalizam?