Šta je fatalizam? Šta je determinizam?



српски

Pitanje: Šta je fatalizam? Šta je determinizam?

Odgovor:
Da počnemo sa nekim generalnim definicijama:

Determinizam: Viđenje da svaki događaj ima svoj uzrok i da apsolutno sve zavisi i vođeno je uzročnim zakonima. Pošto deterministi veruju da su svi događaju, uključujući i ljudske postupke, predodređeni, za determinizam se tipično smatra da je nekompatibilan sa slobodnom voljom.

Fatalizam: Verovanje — „šta će biti, biće", jer je Bog, ili neka druga svemoguća sila već predoredila sve događaje u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti. U religiji, ovo viđenje se može nazvati predestinacija; to viđenje smatra da je odluka da li ćemo ići na nebo ili u pakao određena pre nego što smo rođeni i da ne zavisi od našeg izbora.

Slobodna volja: Teorija da ljudi imaju slobodu izbora ili samoopredeljenja, tj, u datoj situaciji osoba bi trebalo da je postupila drugačije nego što jeste. Filozofi su smatrali da slobodna volja nije kompatibilna sa determinizmom.

Indeterminizam: Viđenje da događaji nemaju nikakav uzrok, mnogi zastupnici slobodne volje veruju da izbori koje neko pravi ne moraju da budu određeni nikakvim fiziološkim niti psihološkim uzrokom.

Teološki fatalizam je pokušaj da se pokaže logička kontradiktornost između sveznajućeg Boga i slobodne volje, gde je slobodna volja definisana kao sposobnost da se bira između alternativa. U ovome je slična smislu enigme „Da li svemogući Bog može da napravi kamen toliko težak da ni On ne bi mogao da ga podigne?"

Ovako idu pretpostavke teološkog fatalizma: Bog je svemoguć. Pošto je Bog svemoguć, On je nepogrešiv u svom sveznanju. Ako Bog ima nepogrešivo sveznanje da će ti se nešto sutra desiti (kosićeš travu), tada ćeš sigurno to i uraditi (košenje trave).

Zato slobona volja nije moguća, pošto nemaš izbor osim da se baciš na posao košenja trave. U slučaju da ne ispuniš taj zadatak, Bog nije sveznajući Bog. Nasuprot tome, ako to uradiš, tada nemaš slobodnu volju, jer ne možeš da biraš nešto drugo.

Suprotna tvrdnja može da bude da Bog sve zna. Pošto Bog sve zna, On je takođe nepogrešiv. Ako Bog ima nepogrešivo sveznanje da ćeš sutra nešto raditi, tada ćeš to odabrati sam na osnovu slobodne volje, ne obaveze ili nedostatka izbora. I dalje imaš slobodnu volju da to uradiš, Bog samo zna tvoj izbor pre nego što ga i napraviš. Nisi pod obavezom da napraviš izbor „A" (košenje trave) ništa više nego izbor „B" (da igraš tenis). Ako bi se desilo da promeniš mišljenje, Bog bi i to video, tako da i dalje imaš slobodnu volju po svim pitanjima. Takođe, ti ćeš i dalje praviti isti izbor (slobodnom voljom), čak i kada bi Bog odabrao da ne vidi budućnost. Božiji izbor da vidi ili ne vidi budućnost neće promeniti tvoju slobodnu volju.

Pasivno Božije sveznanje, ako bi bilo sakriveno, ne bi onemogućilo slobodnu volju na bilo koji logičan ili racionalan način. Osoba koja odabre da radi ono što je pod „A", napravila bi isti izbor bez obzira na to da li je Bog znao unapred za te izbore. Da li Bog zna ili ne zna budućnost (pasivno) ne bi uopšte promenilo slobodnu volju pojedinca. Slobodna volja bi bila uništena samo kada bi Bog javno obznanio svoje sveznanje po pitnju slobodne volje pojedinca, to bi promenilo buduću slobodnu volju i od nje načinilo obavezu. Jednostavna ilustracija je recimo da vidovita osoba vidi unapred nekog na drugoj strani sveta kako se sapliće i lomi nogu kada trči za autobusom. Ova vidovita osoba ne bi promenila ono što će se desiti samim tim što je to predvidela, jer bi se to desilo bez obzira da li je to neko unapred video ili ne. Isto se može primeniti na Božije sveznanje: sve dok je pasivno i ne meša se sa stvarnošću ili nečijim znanjem o tome, nije u suprotnosti sa slobodnom voljom pojedinca.

Međutim, ako je Bog sve stvorio, onda to predstavlja problem za svako pasivno Božije znanje. Da bismo razumeli Njegovo sveznanje, ono mora da se ujedini sa razumevanjem Božije sveprisutnosti u vremenu. Ako Bog zna sve događaje – i prošle, buduće i sadašnje – tada On zna sve događaje i odluke koje će neko da napravi, iako se sa tačke gledišta osobe ti događaji i odluke još uvek nisu desili. Ovo može da podrazumeva poništenje slobodne volje za svaku osobu, iako iako nijedan mehanizam Božijeg očiglednog sveznanja ne zabranjuje slobodu delovanja postavljen principom teološkog fatalizma. Pošto je, prema hrišćanskoj teologiji Bog bezvremen (postoji izvan vremena), Bog zna od stvaranja ceo tok nečijeg života, čak i kada ta osoba neće prihvatiti Njegov Božanski autoritet. Sa ovim preduslovima, samo očigledna teološka pozicija fatalističke teologije nekima izgleda nezamisliva.

Da idemo korak dalje, evo još nekih implikacija: postoji ogromna razlika između predestinacije, fatalizma i šanse (ili sudbine).

Fatalisti uče da postoji slepa, bezlična sila, nad kojom niko nema kontrolu – čak ni Bog – i da su događaji nošeni ovom slepom, besciljnom silom. To je falalizam.

Šansa (ili sudbina) je kapriciozna sila koja navodno prouzrokuje da se stvari dese „srećnom", bez ikakve kontrole ili usmeravanja od strane Boga.

U svetu u kome vlada sudbina, Bog može da predvidi šta će se desiti, ali to je sve. Sve zavisi od puke sreće. I ako pitate zastupnike sudbine zašto se stvari dešavaju, oni nemaju nikakav odgovor osim onog da su se „jednostavno desile".

Predstinacija, biblijska doktrina, kaže da Bog ima cilj i da radi sve na dobro u skladu sa svojom voljom i ciljem (Efežanima 1:11; Danilo 4:35; Isaija 14:24; i 46:10). Predestinacija poučava da Bog niti čini niti dozvoljava nešto osim ako to to ne služi Njegovom cilju (Psalam 33:11). To znači da je Bog SUVEREN u svetu, Onaj koji sve čini po Svojoj volji.

Oni koji slepo veruju da „šta će biti, biće", greše baš kao i zastupnici sudbine. Istina je da su dogođaji izvesni, ali samo zato što suvereni Bog ispunjava Svoje odluke.

Oni koji ozbiljno proučavaju Bibliju ne veruju da se stvari „samo dogode". Oni razumeju da mudar, sveti, dobri i suvereni Bog ima kontrolu nad svakim detaljem u životu (Mateja 10:29:30). Čovek koji ne želi da Bog zaista ima ovu kontrolu, ili koji odbacuje istinu Božije suverenosti je osoba koja ne voli Boga i ne želi Boga u svom životu. Ona želi da ide svojim putem. Ona bi, kao i đavoli iz prošlosti rekla: „Šta imamo mi s tobom?" (Marko 1:24). Ali nije tako, Bog je suveren i ne može da ospori samog sebe.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta je fatalizam? Šta je determinizam?