Pitanje
Šta je duhovni dar vođstva?
Odgovor
Biblija govori o sredstvima da crkva ostvari svoje ciljeve, izgradi lokalnu zajendicu, služi potrebama zajedništva, i pomogne da se uspostavi svedočenje. Biblija opisuje ova sredstva kao duhovne darove, i jedan od njih je dar vođstva. Duhovni dar vođstva u lokalnoj crkvi pojavljuje se u dva odeljka, Rimljanima 12:8 i 1. Korinćanima 12:28. Grčka reč za „vođstvo" ili „upravljanje" u ovim stihovima određuje one koji su postavljeni iznad drugih ili one koji predsedavaju ili upravljaju ili koji vredno i temeljno služe. U 1. Solunjanima 5:12 reč koja se koristi u vezi sa vođama u opštem smislu: „Vas pak, braćo, molimo da odajete priznanje onima koji se trude među vama, i svojim pretpostavljenima u Gospodu". Ovde je ta reč prevedena kao "pretpostavljenima".
Sve raste ili propada u zavisnosti od vođa. Što je bolje i uspešnije vođstvo, organizacija bolje funkcioniše i veći je potencijal za rast. U Rimljanima 12:8 reč koja se prevodi kao „upravitelj" govori o brizi i marljivosti u odnosu na lokalnu crkvu. Upravitelj treba neprekidno, sa konstantnom marljivošću da obavlja svoj zadatak a to je da se brine o pastvi i da spremno žrtvuje lični komfor zarad potreba zajednice.
Ima nekoliko osobina ljudi koje imaju duhovni dar vođstva. Pre svega, oni prepoznaju da ih je Gospod postavio i da ih On vodi. Oni razumeju da nisu apsolutne vođe već da su i sami podređeni Onom koij je iznad svih, Gospodu Isusu, koji je Glava crkve. Ono što sprečava onog koji ima dar vođstva da ne podlegne ponosu ili osećaju privilegovanosti je njegova svest o mestu koje zauzima u lestvici službe u Hristovom telu. Hrišćanski vođa sa pravim darom prepoznaje da je samo Hristov sluga i da služi onima kojima je vođa. Apostol Pavle prepoznaje ovu poziciju kada o sebi govori kao o „služitelju Hrista Isusa" (Rimljanima 1:1). Nalik Pavlu, osoba sa darom vođstva prepoznaje da ga je Bog pozvao na tu poziciju, a ne on samog sebe (1. Korinćanima 1:1). Sledeći Isusov primer, nadareni vođa takođe živi da bi služio onima kojima je vođa, a ne oni njemu (Matej 20:25-28).
Jakov, polubrat Gospoda Isusa, imao je dar vođstva u crkvi u Jerusalimu. I on je o sebi govorio kao o „služitelju Boga i Gospoda Isusa Hrista" (Jakovljeva 1:1). Jakov je imao još jednu osobinu duhovnog vođe, sposobnost da promeni razmišljanje drugih u smeru ispravnog, biblijskog i pobožnog – po svim pitanjima. Na saboru u Jerusalimu, Jakov je govorio o problematičnoj temi – kako se odnositi prema nejevrejima koji poveruju u Isusa kao Mesiju. „Pošto su oni svršili govor, progovori Jakov i reče: braćo, saslušajte me. Simeon kaza kako se Bog najpre pobrinuo da između mnogobožaca uzme narod za svoje ime" (Dela 15:13–14). Sa tom uvodnom tvrdnjom Jakov je vodio starešine da razmišljaju na jasan i biblijski način, i pomogao im da donesu pravu odluku po tom pitanju (Dela 15:22–29).
Kao pastiri Božijeg naroda nadarene vođe upravljaju sa marljivošću i imaju sposobnost da razlikuju prave duhovne potrebe od želja. Oni druge vode ka zrelosti u veri. Hrišćanski vođa vodi druge tako da rastu u sposobnosti da sami razabiraju šta je od Boga a šta od kulture ili prolaznih stvari. Na osnovu Pavlovog primera, reči crkvenog vođe nisu mudre i ubedljive sa tačke gledišta ljudske mudrosti već su ispunjene silom Duha Svetog i vode i podstiču druge da se u veri oslone baš na tu silu (1. Korinćanima 2:4–6). Cilj nadarenog vođe je da čuva i vodi one kojima je nadređen „dok svi ne dođemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Božijeg, do savršenog čoveka, do pune mere Hristovoga rasta (Efežanima 4:13).
Bog je dao duhovni dar vođstva muškarcima i ženama koji će pomoći da crkva raste i napreduje i u narednim generacijama. Bog je dao dar vođstva ne da bi izdigao ljude nego da bi se On proslavio onda kada vernici koriste njegove darove i čine Njegovu volju.
English
Šta je duhovni dar vođstva?
