Питање
Шта је духовни дар вођства?
Одговор
Библија говори о средствима да црква оствари своје циљеве, изгради локалну зајендицу, служи потребама заједништва, и помогне да се успостави сведочење. Библија описује ова средства као духовне дарове, и један од њих је дар вођства. Духовни дар вођства у локалној цркви појављује се у два одељка, Римљанима 12:8 и 1. Коринћанима 12:28. Грчка реч за „вођство" или „управљање" у овим стиховима одређује оне који су постављени изнад других или оне који председавају или управљају или који вредно и темељно служе. У 1. Солуњанима 5:12 реч која се користи у вези са вођама у општем смислу: „Вас пак, браћо, молимо да одајете признање онима који се труде међу вама, и својим претпостављенима у Господу". Овде је та реч преведена као "претпостављенима".
Све расте или пропада у зависности од вођа. Што је боље и успешније вођство, организација боље функционише и већи је потенцијал за раст. У Римљанима 12:8 реч која се преводи као „управитељ" говори о бризи и марљивости у односу на локалну цркву. Управитељ треба непрекидно, са константном марљивошћу да обавља свој задатак а то је да се брине о пастви и да спремно жртвује лични комфор зарад потреба заједнице.
Има неколико особина људи које имају духовни дар вођства. Пре свега, они препознају да их је Господ поставио и да их Он води. Они разумеју да нису апсолутне вође већ да су и сами подређени Оном коиј је изнад свих, Господу Исусу, који је Глава цркве. Оно што спречава оног који има дар вођства да не подлегне поносу или осећају привилегованости је његова свест о месту које заузима у лествици службе у Христовом телу. Хришћански вођа са правим даром препознаје да је само Христов слуга и да служи онима којима је вођа. Апостол Павле препознаје ову позицију када о себи говори као о „служитељу Христа Исуса" (Римљанима 1:1). Налик Павлу, особа са даром вођства препознаје да га је Бог позвао на ту позицију, а не он самог себе (1. Коринћанима 1:1). Следећи Исусов пример, надарени вођа такође живи да би служио онима којима је вођа, а не они њему (Матеј 20:25-28).
Јаков, полубрат Господа Исуса, имао је дар вођства у цркви у Јерусалиму. И он је о себи говорио као о „служитељу Бога и Господа Исуса Христа" (Јаковљева 1:1). Јаков је имао још једну особину духовног вође, способност да промени размишљање других у смеру исправног, библијског и побожног – по свим питањима. На сабору у Јерусалиму, Јаков је говорио о проблематичној теми – како се односити према нејеврејима који поверују у Исуса као Месију. „Пошто су они свршили говор, проговори Јаков и рече: браћо, саслушајте ме. Симеон каза како се Бог најпре побринуо да између многобожаца узме народ за своје име" (Дела 15:13–14). Са том уводном тврдњом Јаков је водио старешине да размишљају на јасан и библијски начин, и помогао им да донесу праву одлуку по том питању (Дела 15:22–29).
Као пастири Божијег народа надарене вође управљају са марљивошћу и имају способност да разликују праве духовне потребе од жеља. Они друге воде ка зрелости у вери. Хришћански вођа води друге тако да расту у способности да сами разабирају шта је од Бога а шта од културе или пролазних ствари. На основу Павловог примера, речи црквеног вође нису мудре и убедљиве са тачке гледишта људске мудрости већ су испуњене силом Духа Светог и воде и подстичу друге да се у вери ослоне баш на ту силу (1. Коринћанима 2:4–6). Циљ надареног вође је да чува и води оне којима је надређен „док сви не дођемо до јединства у вери и познању Сина Божијег, до савршеног човека, до пуне мере Христовога раста (Ефежанима 4:13).
Бог је дао духовни дар вођства мушкарцима и женама који ће помоћи да црква расте и напредује и у наредним генерацијама. Бог је дао дар вођства не да би издигао људе него да би се Он прославио онда када верници користе његове дарове и чине Његову вољу.
English
Шта је духовни дар вођства?
