Druga knjiga Dnevnika



српски

Autor: Prva knjiga Dnevnika nema konkretno ime autora. Po predanju, Jezdra je napisao i prvu i drugu knjigu Dnevnika.

Datum pisanja: Druga knjiga Dnevnika je verovatno napisana između 450. i 425. godine pre Hrista.

Svrha pisanja: Prva i druga knjiga Dnevnika uglavnom obuhvataju iste informacije kao i knjige Carevima i Samuilove knjige. Prva i druga knjiga Dnevnika su vise usmerene na sveštenički aspekt tog perioda. Druga knjiga Dnevnika je u suštini procena verske istorije naroda.

Ključni stihovi: 2. Dnevnika 2:1: "I naumi Solomun da zida dom imenu Gospodnjem i dom carski sebi."

2. Dnevnika 29:1-3: "Jezekiji beše dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Avija, kći Zaharijina. I činjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kako je činio David otac njegov. Prve godine svog carovanja, prvog meseca, otvori vrata na domu Gospodnjem, i opravi ih."

2. Dnevnika 36:14: "I svi glavari između sveštenika i narod grešaše veoma mnogo po svim gadnim delima drugih naroda, skvrneći dom Gospodnji, koji beše osvetio u Jerusalimu."

2 Dnevnika 36:23: "Ovako veli Kir, car persijski: Sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski, i On mi je zapovedio da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji. Ko je između vas od svega naroda Njegovog? Gospod Bog njegov neka bude s njim, pa nek ide."

Kratak sažetak: Druga knjiga Dnevnika beleži istoriju Južnog Carstva, počevši od Solomonove vladavine a zaključno sa izgnanstvom u Vavilon. Judin pad je razočaravajući, ali akcenat je stavljen na duhovne reformatore koji revnosno nastoje da narod vrate na Božiji put. U ovoj knjizi nije puno pričano o lošim carevima, ili o neuspesima dobrih careva; naglašena je samo dobrota. S obzirom na to da je Druga knjiga Dnevnika pisana iz svešteničkog aspekta, Severno Carstvo Izraela je retko pominjano zbog obožavanja lažnih bogova i neprihvatanja Jerusalimskog Hrama. Druga knjiga Dnevnika se završava konačnim propadanjem Jerusalima i Hrama.

Predskazanja: I u ovoj knjizi vidimo odraz istinskog Cara nad Carevima – Isusa Hrista i hrama Svetog Duha – Njegovog naroda, kao i u ostalim knjigama Starog Zaveta u kojima su nagovešteni carevi i hramovi. Čak su i najbolji carevi Izraela imali mane kao grešni ljudi i nisu vodili narod na najbolji način. Ali kada Car nad Carevima dođe da živi i vlada na zemlji , sebe će postaviti na presto da vlada celim svetom kao pravi Davidov naslednik. Tek tada ćemo imati savršenog Cara koji će vladati u svetosti i pravednosti, o čemu su najbolji izraelski carevi mogli jedino da maštaju.

Isto tako, veliki hram koji je Solomon izgradio nije bio napravljen da traje večno. Samo 150 godina nakon izgradnje bilo je potrebno obnoviti hram zbog toga što je bio razoren od strane onih generacija koje nisu verovale u Boga (2. Carevima 12). Za razliku od njega Hram Duha Svetog – oni koji pripadaju Hristu – će večno živeti. Taj hram smo mi koji pripadamo Isusu, hram koji nije napravljen rukama već po volji Gospoda (Jovan 1:12-13). Duh koji u nama živi nikada nas neće napustiti i na dan izbavljenja će nas spokojno predati u Božije ruke (Efescima 1:13; 4:30). Ni jedan zemaljski hram ne daje takvo obećanje.

Praktična primena: Čitalac Dnevnika je pozvan da proceni svaku generaciju iz prošlosti i razbere zašto su bili blagosloveni kada su bili poslušni, a zašto su bili kažnjavani kada su činili grehe. Takođe mi treba da uporedimo neprilike tih generacija sa našom generacijom, pojedinačno i svih ukupno. Kada naša crkva, naš narod ili mi proživljavamo teškoće , korisno nam je da uporedimo naša uverenja i postupke sa iskustvima Izraelaca pod vladavinom različitih careva. Gospod ne voli greh i neće ga dopustiti. Ukoliko nas knjiga Dnevnika nečemu uči, uči nas da Bog želi da oprosti i isceli one koji se ponizno mole i kaju (1. Jovanova 1:9).

Ukoliko možete nešto da tražite od Boga, šta bi to bilo? Basnoslovno bogatstvo? Savršeno zdravlje za vas i one koje volite? Moć nad životom i smrti? Neverovatno je razmišljati o tome, zar ne? Ali je još neverovatnije to da je Bog tako nešto ponudio Solomonu a da on nije ništa od toga izabrao. Ono što je on tražio je mudrost i znanje da ispuni zadatak koji mu je Bog dodelio i da to uradi na dobar način. Ovo nas uči da je Bog svakom od nas dao zapovest koju treba da ispunimo, i najveći blagoslov koji možemo tražiti od Njega je sposobnost da u našim životima sprovedemo Njegovu volju. Za to nam je potrebna “mudrost odozgo” (Jakov 3:17) da raspoznamo Njegovu volju, kao i razumevanje i znanje o Njemu koji će nas motivisati da budemo što sličniji Hristu i na delu i u svom stavu (Jakov 3:13).



Sažetak Starog Zaveta



Druga knjiga Dnevnika